Janković: Industrija fondova najbrže rastući segment finansijskog tržišta u Srbiji

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković izjavio je danas da su investicioni fondovi najbrže rastući segment domaćeg finansijskog tržišta u proteklih par godina, koji upravlja sa 1,5 milijardi evra, od čega je 100 miliona evra pod upravom alternativnih investicionih fondova.

Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koje je Narodna skupština usvojila u sredu, smanjen je minimalni iznos investiranja pojedinačnih investitora za zatvorene alternativne fondove sa 50.000 evra na 10.000 evra, a Janković smatra da će to dovesti do povećanja broja investitora.

Teme za vas

- U ovom trenutku imamo 55.000 investitora u ukupnoj fondovskoj industriji. Izmene zakona imaju za cilj da jednom širem krugu investitora na lakši i jednostavniji način omoguće pristup tom tržištu - rekao je Janković za Tanjug.

Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima uvodi se termin "poluprofesionalni investitor" za one investitore koji jednokratno ulažu najmanje 5.000 evra.

Investicioni fondovi predstavljaju zajedničku štednju novca većeg broja investitora s ciljem ulaganja u skladu sa unapred definisanim investicionim ciljem i politikom fonda.

Alternativni investicioni fondovi su, takođe, investicioni fondovi, ali se ne ograničavaju na tradicionalna ulaganja u akcije, obveznice ili novčane fondove, već uključuju ulaganja u nekretnine, sirovine, preduzetnički kapital i druge investicione prilike.

Investitori, prema Jankovićevim rečima, bez ograničenja u vidu minimalnog uloga mogu da investiraju u otvorene investicione fondove sa javnom ponudom.

- Proteklih pet ili šest godina kreiramo zakonodavni okvir koji je u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom. Imamo četiri otvorena alternativna investiciona fonda sa javnom ponudom, što je za građane možda i najatraktivnije u ovom trenutku, budući da oni omogućavaju lak i jednostavan pristup određenom segmentu finansijskog tržišta u koje bi teško samostalno ulagali - naveo je on.

Janković dodaje da prinosi u samoj fondovskoj industriji, u proteklih par godina, opravdavaju poverenje investitora.

- Vidimo i jednu odgovornost fondovske industrije za zaštitu prava svih investitora i praktično nismo do sada imali ni jednu jedinu situaciju u kojoj neko od investitora nije bio isplaćen u situacijama kada je poželeo da povuče svoju investiciju - istakao je Janković.

Na pitanje kakve benefite dobijaju investitori, Janković kaže da je glavna prednost manjak potrebe da se aktivno bave svojom investicijom.

- Svako društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i investicionim fondovima generalno, u svom okviru ima stručne i licencirane profesionalce koji upravljaju investicijama u ime fonda, a posledično i u ime svojih investitora. Time investitori dobijaju jedan pasivan prihod od investicija, jer se ne bave upravljanjem svojim portfolijom, već to poveravaju licenciranim profesionalcima - objasnio je Janković.

Dodaje da upravo oni donose odluke o finansiranju sredstava iz pomenutih fondova.

Kada je reč o kontroli rada investicionih fondova na srpskom tržištu, Janković isitiče da je ona u nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti.

- Komisija za hartije od vrednosti organizuje čitav proces edukacije, polaganja i licenciranja za sva zvanja ljudi koji rade na našem tržištu kapitala. Vršimo kontrolu i vodimo računa da se u potpunosti ponašaju u skladu sa zakonom, kao i da štite interese svojih investitora - objasnio je sagovornik Tanjuga.

Janković naglašava da su investicioni fondovi najzastupljeniji na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, koje je ujedno i najrazvijenije finansijsko tržište u svetu.

Alternativni investicioni fondovi prikupljaju novac javnom ili privatnom ponudom, a mogu se osnovati kao otvoreni ili zatvoreni, u zavisnosti od toga da li postoji pravo otkupa investicionih jedinica, odnosno udela ili akcija iz imovine fonda na zahtev članova fonda.

(Telegraf Biznis/Tanjug)