Zašto su alternativni investicioni fondovi glavna tema u Srbiji? Nose sa sobom rizik, ali i ogromnu dobit

Popularnost alternativinih investicionih fondova u Srbiji počela je da raste 2019. godine kada je Narodna skupština usvojila prvi Zakon o njima. Pet godina kasnije, odnosno pre dve nedelje, Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o alternativnim investicionim fondovima što ih opet vraća na mapu srpskog investicionog tržišta.

Dok većina novac ostavlja u bankama, gde su godišnje kamate na štednju u evrima već duže vreme jednocifrene, alternativni investicioni fondovi u proseku donose od 12 do 20 odsto prinosa za isti period. Trenutno u AIF ulaže oko 55.000 investitora koji generišu 80 miliona evra (prema podacima zaključno sa 31. oktobrom).

Teme za vas

I ono što je najinteresantnije, ulagač može biti svako. Tako, iako ste mali ulagač za širu populaciju, kao fizičko lice niste ograničeni na minimum ulaganja.

Šta su zapravo AIF?

U zakonu je alternativni investicioni fond definisan kao investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koji se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Da uprostimo, za one koji ulažu: Vrednost investicione jedinice je vrednost fonda podeljena sa brojem jedinica.

Druga ključna stvar za razumevanje kako funkcionišu alternativni investicioni fondovi jeste svesnost uloge portfolio menadžera u fondu pojašnjava za Telegraf profesor Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta.

- Portfolio menadžera u fondu moj novac usmerava u određene investicije koje mogu biti akcije, obveznice, instrumenti tržišta novca, depoziti u bankama, nepokretnosti, udeo u drugim kompanijama.

Ideja portfolio menadžera je da investira negde i da uveća vrednost imovine fonda. Ideja mog ulaganja, ako govorimo iz perspektive malih ulagača je da zaradim na uvećanoj vrednosti moje investicione jedinice - poručuje profesor.

Za razliku od banaka, gde ćete recimo ostvariti 3% na oročenu štednju, ulaganje u AIF je ulaganje sa rizikom jer sve zavisi od odluke menadžera ,,gde da investira vaš novac".

- Trenutno u Srbiji prema Narodnoj banci imamo 15,5 milijardi evra štednje, 70 posto je devizna štednja, a 30 posto dinarska. Očigledno je da postoji dosta kapitala koji se delimično može preusmeriti iz depozita banaka u ove vrste ulaganja. Ljudi mogu da ostvare prinos, naprave kalkulaciju i procene da li im je interesantno - poručuje profesor Lončar.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ko može da ulaže u AIF?

Iako deluje da u AIF ulažu samo ,,krupni" investitori, zapravo ulagač možemo biti i mi i vi, odnosno svako fizičko lice. Zapravo, od oko 55.000 investitora, praktično je 95 posto malih poručuje Marko Janković, direktor Komisije za hartije od vrednosti.

Na pitanje gde Srbi najčešće investiraju svoj novac, Janković kaže za Telegraf da smo tu vrlo podeljeni.

- Ljudi koji su konzervativni, koji su prošli krize devedestih, vole sigurnije investicije i oni dominanto drže depozitni novac u bankama do osiguranog iznosa 50.000 evra, u slamarici ili u nektetninama.

Imamo jedan čitav niz sofisticiranijih mlađih investitora koji dobro znaju da identikfukuju rizike i prilike u investiranju, i traže ovakve prilike koje daju sigurnost i veće stope priliva u odnosu na depozite.

Kako vreme prolazi imamo jednu kategoriju investitora koji su potpuno spremni da rizikuju, od kripto tokena do potpuno rizičnih binarnih opcija. Pošto su one vrlo, vrlo rizične pokušavamo da za njih kreiramo neke prozvode koji će omogućiti zaštitu ali i prinos, koji će tu jednu kategoriju investitora privući ka srpskom tržištu kapitala.

Vidimo da interesovanje investitora polako raste, u svim kategorijama, od građana do privrede, pa i stranih investitora - pojašnjava Janković.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Koliko AIF postoji u Srbiji?

Trenutno na srpskom tržištu postoji 8 alternativnih investicionih fondova, 4 otvorena i isto toliko zatvorenih. Ključna razlika je u upravljanju vašim novcem:

Dok kod otvorenog AIF-a, investitori u svakom trenutku mogu zahtevati otkup svojih jedinica, kod zatvorenog tipa to nije slučaj.

Okosnicu AIF u Srbiji čine dva društva za upravljanjem fondova u vlasništvu banaka: Rajfajzen i Banca Intesa.

- Rajfajzen je već 14 godina najveće društvo za upravljanje fondovima na našem tržištu, Intesa je prešla neku cifru od 500.000 miliona evra po upravljanju u svim fondovima. Društva za upravljanje fondovima, koja su u vlasništvu banaka, čine okosnicu i to i nije loša stvar s obzirom na to da su banke u mogućnosti da ponude bolju uslugu klijentima - priča direktor Komisije za hartije od vrednosti.

Srpsko tržište ima još dva otvorena AIF sa javnom ponudom, osnovanih od strane Vista Rice - jedan je opšti a drugi corporate, i praktično ostala četiri koja se bave Venture capital stranom (jedan od njih je Telekom koji ulaže u startape).

Fondove obično vode ljudi koji su dobro upoznati sa srpskim tržištem kapitala, ili su profesori, brokeri i sami su bili investitori...

Janković poručuje da će izmene Zakona sigurno otvoriti put za više AIF, ali i da to ocenjuje kao dobru stvar.

- Imamo još jednu banku koja je u kreiranju investicionog fonda, imamo dva zahteva za formiranje društava za upravljanje investicionim fondovima, biće spremni krajem godine i krenuće sa osnivanjem svojih fondova, imamo najave već postojećih društava za upravljanje, sigurno ćemo doći do cifre od njih 15.

Ja bih rekao da je to dobro jer nije svaki fond kreiran za svakog investitora. Svaki fond kroz prospekt i pravila postojanja definiše svoje aspekte poslovanja, u šta će investirati, do kojih limita, suština je da otvoreni alternativni inesticoni fondovi idu na prilično konzervativne investicije: obveznice, depozite, u državne hartije od vrednosti i slično - priča Janković i daje svoje prognozu za naredni period:

- Očekujem da će se u narednom periodu osnivati zatvoreni investicioni fondovi koji će ići u specifične projekte. Izgradnju nekretnina, nešto slično tome, odrediće jednu specifčnu oblast ili projekat i posvetiće se investiranju samo njega. Ono što očekujem jeste da će ta industrija rasti, možda sam i previše ambiciozan kada kažem da će biti 15 fondova, ali smatram da će taj njen razvoj polako pomoći i razvoj privrede u Srbiji budući da već imamo nekoliko fondova koji se bave investiranjem u startape i smatram da će to biti aktuelno tokom godina.

Pokušaćemo da kreiramo još  neke proizvode koji će biti posebno atraktivni alternativnim inveticionim fondovima, fondovima koji se bave nekretninama, pa se nadam da će i sama industrija prepoznati interes - zaključuje direktor Komisije za hartije od vrednosti.

Foto: Shutterstock

Kakve izmene donosi usvojeni Zakon?

Za početak, smanjuje se iznos sa 50.000 evra na 5.000 evra kao jednog od uslova koje je potrebno da ispuni mali investitor kako bi se mogao smatrati poluprofesionalnim investitorom koji može da ulaže u sve vrste ovih fondova, osim zakonom propisanih izuzetaka.

Isto tako, procenjeno je da obavezni iznos uplate poluprofesionalnog investitora u alternativni investicioni fond privatnog kapitala nije prilagođen ekonomskom stanju u Republici Srbiji i da bi smanjenje obaveznog iznosa ulaganja poluprofesionalnog investitora u udele jednog alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala sa 250.000 na 50.000 evra omogućilo značajniji obim aktiviranja privatnog kapitala radi povećanja broja investicija u inovativna društva, mala i srednja preduzeća, kao i razvoj domaćeg tržišta kapitala.

U cilju olakšavanja uslova za osnivanje zatvorenih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica i koji se osnivaju u formi društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva, ovim izmenama se povećava iznos osnovnog kapitala iznad kojeg takvi fondovi moraju imati dvodomno upravljanje sa 200.000 evra na 10.000.000 evra.

I sada dolazimo do posebno zanimljive stavke.

Naime, ko ulaže u alternativne investicione fondove ima pravo na poreski kredit do 50 osto na godišnjem nivou (odnosno oslobođenje) ali samo u slučaju da u toj godini ili u naredne tri godine ne otuđi akcije ili udele u AIF - što do skoro nije bio slučaj.

- Po meni je dobro da je investicioni period produžen na minimum tri godine. Ljudi ulože u novembru, decembru, steknu poresku olakšicu od 50 posto i povuku novac u januaru, i onda prodaju svoju investicionu jedinicu, nije stimulisalo iskreno investiranje - pojašnjava izmene Zakona profesor Lončar.

Takođe, ističe da ako investitor proda svoju investicionu jedinicu pre zadatog roka, sada mora da plati porez zajedno sa kamatom.

- Preuzima se investicioni rizik, daješ poverenje - dodaje profesor.

Profesor pozdravlja i izmenu Zakona koja nalaže da se organizuje jedinstveni centar založnog prava na investicionim jedinicama što ranije nije bio slučaj.

- To znači da ja svoje ulaganje mogu da iskoristim kao zalog za uzimanje bankarskog kredita recimo - pojašnjava Lončar.

(Telegraf Biznis)