U ovu bogatu evropsku zemlju ljudi masovno odlaze u potrazi za uspešnim životom: Evo šta je tamo drugačije

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Monako ima najduži životni vek na svetu.

Ključni faktori: Ishrana, sport i društveni život

Prosečan životni vek žena u Monaku je 93,5 godina, dok je prosečan životni vek muškaraca 85,6 godina. To rezultira ukupnim životnim vekovima od 89,5 godina, što je najduže na svetu.

Teme za vas

Standard života i zdravstvena zaštita u Monaku su takođe izvanredni. Dobro je poznato da promene u načinu života mogu povećati zdrave godine života. Većina ljudi u Monaku se hrani zdravom mediteranskom ishranom i provodi puno vremena na otvorenom. Monako je takođe veoma porodično orijentisana i religiozna zemlja, koja nudi mnoge trenutke bez stresa.

Zbog male veličine Kneževine, značaj zajednice je izuzetno visok, zbog čega stariji ljudi ne osećaju da su isključeni iz produktivnog društva. Čak i kada postoje kulturne razlike među stanovnicima, Monako i dalje nudi mnoge mogućnosti za angažovanje. Kao rezultat toga, stariji ljudi su skloniji angažovanju u društvenim aktivnostima i lako se kreću.

Monako je dugo bio povezan sa superbogatima, ali sada pokušava da menja svoj imidž i postane destinacija održivosti. Dva ova pojma možda deluju kao neobični partneri, ali trenutno funkcionišu—evo kako.

Super-jahte usidrene u blistavom Sredozemnom moru, u savršenoj pozadini zelenih brežuljaka i nekih od najskupljih domova na svetu. Poznata istorija najduže vladajuće kraljevske porodice u Evropi, i stvar koja je inspirisala holivudske bajke. Sjaj Kazina Monte Karlo. Glamur njegovih događanja, kao što su Formule 1 Velika nagrada i Sajam jahti. Ovo su slike koje nam padaju na pamet kada se spomene Monako, mesto koje je dugo poznato kao igralište za super-bogatstvo.

Sa reputacijom luksuza, nečega što privlači posetioce, od kojih mnogi spadaju u ultra visokokategorisane pojedince, reč "održivost" retko se dovodi u vezu s ovim mestom. Takođe, ovo je pomalo iznenađujući potez za zemlju u kojoj se opulentnost ne samo šapuće, već slavi. U kneževini od 2,02 kvadratna kilometra—drugoj najmanjoj zemlji na svetu, koja se graniči sa Nicom, Francuskom, i nekoliko kilometara je udaljena od Italije, te džoging ujutru na ulicama izgleda kao izložba klasičnih automobila; na pristaništu, jahte vredne milion dolara blistaju na suncu.

Francuski aerodrom Nica Côte d'Azur, koji opslužuje Monako (posetioci ne moraju da prolaze kroz graničnu kontrolu da bi ušli u Monako iz Francuske i Italije), nudi helikopterske usluge koje posetioce prevoze do kneževine—što može biti od pomoći VIP-ovima koji ne žele da se suoče sa 30 km dugim putovanjem (saobraćaj ponekad može trajati satima).

Ipak, Albert II, princ od Monaka, koji vlada od 2005. godine, postavio je ambiciozne ciljeve za Monako: da smanji emisiju ugljen-dioksida za polovinu i eliminše plastičnu ambalažu za jednokratnu upotrebu do 2030. godine, kao i da postane neutralan u emisijama ugljen-dioksida do 2050. godine.

Olivier Wenden, potpredsednik i izvršni direktor Fondacije princa Alberta II, ne smatra da luksuz i održivost moraju biti u suprotnosti. "Luksuz simbolizuje poštovanje prema materijalima i zanatima, i nosi istoriju proizvoda koji traju i mogu se prenositi.

- Njegovi principi su slični principima održivog razvoja- kaže on.

Fondacija, koju je 2006. godine osnovao Albert II, je neprofitna organizacija koja se bavi pitanjima poput zagađenja plastikom, zaštite vrsta i biodiverziteta na kopnu i moru, i otpornosti koralnih grebena. Luksuzni sektor, koji je "veoma inspirativan.

(Telegraf Biznis/tatlerasia/altoo)