Nikolić: Pomoć mladima za stanove dobar program, to radi dosta evropskih zemalja

Politike podrške stanogradnji i inicijative usmerene ka mladima, kao što je najavljeni državni program povoljnih stambenih kredita za mlade, prema oceni ekonomiste Ivana Nikolića imaju bitnu ulogu u rešavanju problema stambenog zbrinjavanja, podsticanju ekonomske aktivnosti i smanjenju nejednakosti u pristupu stanovanju.

- Ekonomsko-socijalni uticaji ovih mera su višeslojni, jer oni podstiču formiranje novih porodica i smanjenje emigracije mladih, jačaju građevinski sektor, povećavaju potrošnju i zapošljavanje, te smanjuju nejednakost u pristupu stanovanju. Ove politike, u najvećem broju razvijenih zemalja, uključuju subvencije, olakšice i programe prilagođene specifičnim potrebama mladih - ističe on u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Kao primere navodi Nemačku, gde postoje jaki programi subvencija u obliku "Baukindergeld" finansijske pomoći porodicama sa decom za kupovinu prvog stana ili kuće, kao i povoljni krediti putem KfW banke, uz dodatne olakšice za energetski efikasne stanove.

U Holandiji su na raspolaganju „Starterslening“ specijalni krediti za mlade koji prvi put kupuju nekretninu, u Norveškoj programi "Startlan" (početni kredit) omogućavaju mladima da kupe stan uz niske kamate i subvencije.

U Italiji uz poreske olakšice za kupovinu prvog stana država programom „Fondo di Garanzia Prima Casa“ garantuje do 80 odsto hipoteke za mlade do 36 godina, dok Poljska primenjuje državne programe za izgradnju povoljnih stanova za mlade porodice, uz program „Rodzina na Swoim“ (Porodica na svom) koji pruža subvencionisane kamate na kredite za mlade parove.

U Mađarskoj je popularan porodični program podrške „CSOK“ preko koga je moguće dobiti čak do 30.000 evra nepovratnih sredstava za izgradnju ili kupovinu nekretnine mlađim porodicama u zavisnosti od broja dece a Češka nudi subvencije za kupovinu stanova u malim i srednjim gradovima u cilju smanjenja pretrpanosti velikih urbanih centara, ali i i povoljne kredite za mlade do 36 godina sa minimalnom kamatom.

Nikolić kao verovatno najpoznatiji i najefikasniji u Evropi ističe francuski program Pret s Taux Zero” (PTZ) subvencionisanih stambenih kredita sa nultom kamatnom stopom, koji je osmišljen kako bi pomogao mladima, posebno onima koji kupuju svoj prvi stan.

Koristi se isključivo za kupovinu nove nekretnine, renoviranje ili kupovinu energetski efikasnih objekata, uveden je 2015. godine, sa fokusom na mlade ljude a korisnici ove pozajmice vraćaju samo glavnicu duga, bez dodatnih troškova kamate.

Posebno je orijentisan na ljude koji kupuju stanove ili kuće u određenim regionima Francuske, uključujući ruralna područja i regije sa visokim troškovima stanovanja.

"PTZ" se dodeljuje u zavisnosti od tržišne cene stana ili kuće, period otplate je do 30 godina sa grejs periodom do pet godina.

Program "PTZ" u Francuskoj generiše izuzetan efekat na tržište nekretnina što se vidi po podatku da se procenat "PTZ"-a u ukupnom broju novoizgrađenih stanova kreće prosečno godišnje između 25 odsto i 30 odsto.

- Pored nesumnjivih socijalnih efekata, primarni cilj politike podrške stanogradnji mora biti podsticanje gradnje, pre svega, stvaranjem povoljnog okruženja za građevinsku industriju kroz subvencije i regulativne mere. Građevinarstvo je fundamentalna karika u razvoju nacionalne ekonomije. Jak, dugoročno održiv građevinski sektor se ne može stvoriti bez adekvatne stanogradnje - smatra Nikolić.

Pojašnjava da se pod stanogradnjom, ne misli isključivo na izgradnju novih stanova u užem smislu, već na širi koncept koji prepoznaje i statistička metodologija obuhvata stanogradnje a reč je o ulaganjima i u renoviranje, energetsku efikasnost i modernizaciju stambenih objekata.

Investicije u "zelenu gradnju" i energetski efikasne zgrade, renovacija postojećih objekata i novi standardi je prostor koji zemlje EU koriste kako bi održavale svoju stanogradnju na visokom nivou a masivne subvencije i podsticaji za takve investicije su dozvoljene i poželjne.

Stanogradnja u Srbiji, navodi on, napreduje pa je prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku u 2023. godini broj završenih stanova iznosio je 35.652 što je za oko 3,5 puta više nego 2015. godine.

- Na osnovu ovog pokazatelja mogli bismo da zaključimo da je dinamika izgradnje zadovoljavajuća i da tu nema većih problema. Međutim, kada posmatramo sam nivo izgradnje, a naročito uporedimo udeo stanogradnje u BDP-u ili u bruto fiksnim investicijama u Srbiji sa zemljama EU, onda stičemo utisak da tu itekako ima prostora za unapređenje ekonomske politike. Ulaganje u stanogradnju Srbija mora se dodatno uvećati -poručuje Nikolić.

Ocenjuje da visoka aktivnost građevinskog sektora poslednjih godina počiva u najvećem delu na izgradnji nestambenih odnosno infrastrukturnih objekata, kao što su putevi, železnica, mostovi i slični inženjerski projekti i izgradnji objekata komercijalne sadržine.

Udeo ovih vidova izgradnje u građevinskom sektoru od 2015. do 2023. godine se kretao u rasponu od 74 do 79 odsto.

Snažna građevinska aktivnost je, smatra on, dugoročno održiva samo uz jaku stanogradnju i to ne mora da bude isključivo izgradnja novih stanova.

- Inicijativa za mlade je u tom smislu dobrodošla. Međutim, održiva gradnja i renovacija starijih objekata postaje sve važniji deo građevinskog sektora u Evropi - istakao je Nikolić uz ocenu da u Srbiji podjednako kao i u ostalim evropskim zemljama fokus mora biti i na održavanju i unapređenju postojeće stambene infrastrukture.

(Telegraf.rs/Tanjug)