Hrvatski mediji tvrde: "Preti nam nastavak raslojavanja, većina radnika će ostati siromašna"

Premijer Andrej Plenković, ulazeći u 2025. godinu, obećava nastavak jačanja ekonomije i podizanje životnog standarda građana. Ipak, brojke i analize ekonomskih stručnjaka pokazuju da se Hrvatska suočava s ozbiljnim izazovima, posebno kada je u pitanju oslanjanje na turizam kao ključnu privrednu granu.

Turizam trenutno doprinosi gotovo 20 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok trgovina, koja zavisi od turističkog sektora, dodaje dodatnih 20 odsto. Ekonomski analitičari upozoravaju da će oslanjanje na industriju sa niskom dodatnom vrednošću, poput turizma, teško dovesti do značajnog poboljšanja standarda većine građana. Polovina zaposlenih radi za manje od 1.160 evra, koliko iznosi medijalna plata, dok mnogi radnici u privatnom sektoru jedva zarađuju minimalac.

Teme za vas

Pad industrije, rast turizma

Hrvatska radna snaga doživela je značajnu transformaciju u poslednje dve decenije. Deindustrijalizacija, kako je opisuje Zoran Aralica sa Ekonomskog instituta u Zagrebu, dovela je do toga da se broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji drastično smanji. Na kraju 2023. godine u ovom sektoru radilo je svega 16 odsto ukupno zaposlenih, dok je 2000. godine taj udeo bio 24,5 odsto.

Nasuprot tome, turizam beleži eksplozivan rast. Broj zaposlenih u ugostiteljstvu i hotelijerstvu porastao je sa 36,4 hiljade 2000. godine na više od 121 hiljade 2023. godine, dok sektor sada zapošljava preko 7 odsto radne snage.

Izazovi u budućnosti

Oslanjanje na turizam i trgovinu, uz istovremeni odliv obrazovane radne snage u inostranstvo, izaziva zabrinutost za budući ekonomski razvoj. Prema Aralici, Hrvatska se sve više oslanja na uvoz radne snage sa nižim kvalifikacijama, dok zemlje poput Slovenije ulažu u visokoobrazovane kadrove i tehnološki napredne sektore.

Dok ICT sektor, koji trenutno doprinosi sa 7 odsto BDP-a, pokazuje potencijal za rast na 13 odsto do 2030. godine, Hrvatska za sada nema dovoljno veliki broj radnika u industrijama koje stvaraju visoku dodatnu vrednost. Prema rečima Željka Lovrinčevića sa Ekonomskog instituta, malo je verovatno da će se u zemlji ponovo razviti proizvodne industrije zbog nepovoljnih omjera produktivnosti i plata.

Rast životnog standarda za manjinu?

Iako je broj zaposlenih u poslednjih 25 godina povećan za 57 odsto, uz značajan rast u sektorima poput građevinarstva, većina radnika i dalje se nalazi u sektorima niske dodate vrednosti. Ovo vodi ka daljem raslojavanju društva, gde samo manji broj građana može očekivati značajno povećanje standarda.

Hrvatska, iako privredno raste, mora se suočiti sa izazovima dugoročnog održivog razvoja. Stručnjaci upozoravaju da je ključ u preorijentaciji na sektore koji donose višu dodatu vrednost, poput ICT-a i istraživanja, ukoliko želi da izbegne zamku ekonomije bazirane isključivo na turizmu.

(Telegraf Biznis/Poslovni)