Upravo se događa! Evropska unija želi da pregovara sa Rusijom – energetski preokret na vidiku

Evropski zvaničnici razmatraju mogućnost da snabdevanje gasom iz Rusije bude deo dogovora s Moskvom u cilju okončanja rata u Ukrajini, piše Financial Times. Ova ideja izazvala je žestoke reakcije, jer bi povratak na ruske energente predstavljao preokret u dosadašnjoj politici EU.

S jedne strane, pristalice ove inicijative ističu da bi niže cene gasa olakšale ekonomski pritisak na Evropu i možda podstakle Moskvu na brži prekid vojnih operacija. S druge strane, protivnici smatraju da bi takav potez ugrozio kredibilitet sankcija i bacio senku na višegodišnje napore u diversifikaciji energetskih izvora.

Cena političkih odluka

Brojne članice EU već su potrošile ogromna sredstva na smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, a sada se postavlja pitanje da li bi povratak bio priznanje da su ti troškovi bili uzaludni. Oni koji se protive ovoj ideji podsećaju da je energetska politika EU bila vođena principima, a ne isključivo ekonomskim interesima.

- Ako se vratimo ruskom gasu, postavlja se pitanje – zašto smo sve ovo radili? – kažu zagovornici dugoročnih ograničenja trgovine s Moskvom.

Uvođenje trajnih barijera za ruske energente značilo bi da će Rusija i dalje biti pod ekonomskim pritiskom, ali bi to istovremeno značilo i više troškove za evropske potrošače.

Trampov faktor i energetski balans

Dodatnu dimenziju raspravi daje politika Donalda Trampa, koji je u SAD pokrenuo snažnu ekspanziju gasne industrije i rušenje ekoloških regulativa. Njegova administracija vrši pritisak na EU da povećava uvoz američkog tečnog prirodnog gasa (LNG), iako je on skuplji od ruskog. Uz to, Tramp najavljuje uvođenje carina Evropi ako se ne odluči za američki gas.

U međuvremenu, ruski gas je sa nekadašnjih 40% u evropskom snabdevanju pao na svega 10%, dok je EU formalno ostala pri strategiji da do 2027. godine potpuno eliminiše uvoz ruskih fosilnih goriva.

Sprema li se zaokret?

Iako zvanična strategija EU ostaje nepromenjena, nekoliko velikih članica, uključujući Nemačku i Mađarsku, zagovaraju povratak ruskom gasu kao način za smanjenje cena energije. Neke evropske prestonice takođe naginju ovoj opciji, smatrajući je pragmatičnim rešenjem.

„Pritisak postoji – smanjenje cena energije je prioritet za mnoge države“, izjavio je jedan zvaničnik.

Ova tema izaziva zabrinutost i među američkim LNG izvoznicima, koji strahuju da bi eventualni dogovor EU i Rusije ugrozio njihovu konkurentnost. Evropska komesarka za energetiku Ditte Juul Jorgensen trenutno pregovara sa SAD o dugoročnim gasnim ugovorima, dok evropski potrošači i dalje plaćaju gas višestruko skuplje nego Amerikanci.

Na kraju, ekonomija diktira tempo

Dok zvanični Kijev ne komentariše ovu raspravu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava da je kraj rata prioritet i da su diplomatska rešenja poželjnija.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković nedavno je posetio Ukrajinu i istakao podršku „pravednom miru“, dok Financial Times zaključuje svoj izveštaj izjavom visokog evropskog zvaničnika:

„Na kraju, svi žele jeftiniju energiju.“

Uprkos političkim narativima i zelenim strategijama, pitanje energetske stabilnosti ostaje ključno – da li će EU izabrati ekonomski pragmatizam ili ostati dosledna dosadašnjoj politici, tek će se videti.

(Telegraf Biznis)