Kina se ne zaustavlja: Carine na američku robu, sankcije Guglu i kontrola ključnih metala!

Kina je u utorak uvela ciljane carine na američki uvoz i stavila nekoliko američkih kompanija, uključujući Gugl, na listu za moguće sankcije, kao odgovor na oštre tarife koje je predsednik Donald Tramp nametnuo kineskoj robi.

Ovaj ograničeni potez Pekinga, kao reakcija na Trampovu odluku da uvede 10% carine na sav kineski uvoz, pokazuje da kineski donosioci odluka pokušavaju da ga privole na pregovore i izbegnu otvoreni trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije. Britanska istraživačka firma Capital Economics procenjuje da će dodatne kineske carine obuhvatiti oko 20 milijardi dolara godišnjeg uvoza, dok su američke tarife pogođene kineske robe vredne čak 450 milijardi dolara, a koje su stupile na snagu u utorak u 05:01 GMT.

„Mere su prilično umerene, barem u odnosu na poteze SAD-a, i kalibrisane su tako da pošalju poruku Vašingtonu“, rekao je Džulijan Evans-Pričard, šef odseka za kinesku ekonomiju u toj firmi, prenosi Reuters.

Tramp je u ponedeljak odložio planirane 25% carine na Meksiko i Kanadu u poslednjem trenutku, dogovorivši 30-dnevni moratorijum u zamenu za ustupke u vezi sa kontrolom granica i suzbijanjem kriminala. Bela kuća je najavila da će Tramp kasnije ove nedelje razgovarati s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom.

Carine i antimonopolska istraga protiv Gugla

Nove kineske mere, koje su objavljene u trenutku kada su američke tarife stupile na snagu, uključuju carinu od 15% na američki ugalj i tečni prirodni gas (LNG) te 10% na sirovu naftu, poljoprivrednu mehanizaciju, manji broj kamiona i velike limuzine sa snažnim motorima proizvedene u SAD-u.

Kina je takođe pokrenula antimonopolsku istragu protiv Alphabet Inc., matične kompanije Gugla, dok su PVH Corp (vlasnik brendova poput Calvin Klein) i američka biotehnološka kompanija Illumina stavljeni na listu mogućih sankcija.

Kontrola izvoza ključnih metala

Peking je dodatno najavio kontrolu izvoza određenih metala, uključujući volfram, koji su ključni za proizvodnju elektronike, vojne opreme i solarnih panela.

Carina od 10% na električne kamione iz SAD-a mogla bi uticati i na Tesla Cybertruck, koji Ilon Mask aktivno promoviše u Kini. Iz Tesle nije bilo komentara na ovu odluku.

Kineske carine stupiće na snagu 10. februara, što daje vremena Vašingtonu i Pekingu da pokušaju postići dogovor, koji kineske vlasti žele, s obzirom na slabiju domaću tražnju u Kini.

Tokom svog prvog mandata 2018. godine, Tramp je započeo dvogodišnji trgovinski rat s Kinom, namećući međusobne carine na stotine milijardi dolara vredne robe, što je poremetilo globalne lance snabdevanja i naštetilo svetskoj ekonomiji.

Analitičari iz Oxford Economics predviđaju da je visoka verovatnoća daljeg povećanja carina, što ih je navelo da smanje svoju prognozu rasta kineske ekonomije.

Fentanil i pretnja novim carinama

Tramp je upozorio da bi mogao dodatno povećati carine ako Kina ne zaustavi izvoz fentanila, smrtonosnog opioida, u SAD.

„Kina, nadam se, prestaje da nam šalje fentanil, a ako ne prestane, tarife će znatno porasti“, rekao je u ponedeljak.

Peking je odgovorio da je fentanil „problem Amerike“ i najavio da će osporiti tarife pred Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO), ali je ostavio prostor za dalje pregovore.

SAD su relativno mali dobavljač sirove nafte Kini, čineći 1,7% njenog uvoza prošle godine, vrednog oko šest milijardi dolara. Takođe, samo 5% kineskog uvoza LNG-a dolazi iz SAD-a.

Reakcija tržišta na kineske carine bila je trenutna – cena sirove nafte pala je za 2%, dok su hongkonške berze izgubile deo ranijih dobitaka. Dolar je ojačao, dok su kineski juan, evro, australijski i kanadski dolar, kao i meksički pezo oslabili, što odražava strah investitora od dugotrajnog trgovinskog rata.

„Za razliku od Kanade i Meksika, SAD i Kina se suočavaju s mnogo težim pregovorima, jer je teško postići dogovor o Trampovim ekonomskim i političkim zahtevima. Prethodni optimizam tržišta o brzom sporazumu sada izgleda neizvesno“, rekao je Gari Ng, viši ekonomista u Natixis banci u Hongkongu.

„Čak i ako se dve zemlje dogovore oko nekih pitanja, moguće je da će tarife postati stalno oružje, što bi moglo stvoriti ozbiljnu tržišnu nestabilnost ove godine“, dodao je on.

Dogovori sa susedima

U međuvremenu, u Otavi i Meksiko Sitiju vladalo je olakšanje nakon što su kanadski premijer Džastin Trudo i meksička predsednica Klaudija Šeinbaum pristali na jačanje kontrole granica kako bi odgovorili na Trampove zahteve za suzbijanje ilegalne migracije i krijumčarenja droga. Ovo je omogućilo 30-dnevnu odgodu carina od 25%, koje su trebalo da stupe na snagu u utorak.

Kanada je obećala da će rasporediti nove tehnologije i dodatno osoblje duž granice sa SAD-om, kao i da će pojačati saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine fentanilom i pranja novca.

Meksiko se obavezao da će rasporediti 10.000 pripadnika Nacionalne garde na severnu granicu kako bi smanjio ilegalne prelaske i protok droge.

„Kao predsednik, moja odgovornost je da zaštitim SVE Amerikance i to upravo činim. Veoma sam zadovoljan ovim početnim rezultatom“, napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Industrijski sektori u Kanadi, zabrinuti zbog potencijalnih poremećaja u lancima snabdevanja, pozdravili su privremenu obustavu tarifa.

„To je veoma ohrabrujuća vest“, rekao je Kris Dejvidson, direktor kanadske asocijacije proizvođača uljane repice. „Imamo visoko integrisanu industriju koja koristi objema zemljama.“

Tramp je u nedelju nagovestio da bi sledeći cilj njegovih trgovinskih tarifa mogla biti Evropska unija, ali nije precizirao kada bi te mere mogle biti uvedene.

Lideri EU na neformalnom samitu u Briselu u ponedeljak izjavili su da će Evropa biti spremna da uzvrati ako SAD uvedu carine, ali su takođe pozvali na razum i pregovore. SAD su najveći trgovinski i investicioni partner EU.

(Telegraf Biznis)