Sramne prevare na policama prodavnica: Potrošači zbog ove oznake plaćaju mnogo više, a dobijaju samo "maglu"

U poslednjih nekoliko godina, proizvodi sa natpisom "protein" postali su pravi hit na tržištu, posebno među onima koji žele da poboljšaju svoju ishranu ili fizičke performanse. Međutim, sve više potrošača postavlja pitanje – da li je cena proizvoda sa "protein" oznakom zaista opravdana ili je to samo marketinški trik?

Stručnjaci upozoravaju da mnogi proizvodi koji se reklamiraju kao bogati proteinima zapravo sadrže sličan procenat proteina kao i drugi slični proizvodi, ali su zbog popularnosti natpisa "protein" često značajno skuplji. Cena koja prati ovu etiketu često nije opravdana, jer razlika u sadržaju proteina nije toliko velika u odnosu na druge proizvode na tržištu.

Teme za vas

Koji proizvodi mogu da sadrže protein?

• Proteini se nalaze u velikom broju namirnica, a neki od njih su svakodnevno prisutni u našoj ishrani. Osim klasičnih izvora proteina poput mesa, ribe i jaja, postoji i niz drugih proizvoda koji sadrže značajne količine proteina. To su:
• Mladi sirevi i jogurti – Mnogi jogurti i sirevi, posebno oni sa smanjenim procentom masti, sadrže visok nivo proteina.
• Orašasti plodovi i semenke – Bademi, orasi, suncokretove i bundeve semenke, kao i druge vrste semenki, bogati su biljnim proteinima.
• Povrće – Neke vrste povrća, poput soje, brokolija, spanaća i pasulja, takođe su dobri izvori proteina.
• Zobene pahuljice i integralne žitarice – Ove namirnice ne samo da sadrže vlakna, već i značajan procenat proteina, što ih čini odličnim izborom za doručak.
• Proteinski prahovi – Ovi proizvodi su specifično napravljeni da pruže koncentrisane izvore proteina, ali važno je pratiti sastav jer mogu biti preskupi u odnosu na stvarnu količinu proteina koju sadrže.

Kada nas varaju?

Veoma je važno znati da proizvodi sa "protein" oznakom ne moraju nužno biti bogatiji proteinima. Na primer, neki popularni proteinski krekere, energetske pločice ili čak grickalice koje imaju natpis "protein" na pakovanju, često sadrže vrlo male količine proteina, dok ostali slični proizvodi bez te etikete sadrže isti procenat ili čak veći sadržaj ovog važnog makronutrijenta.

Na primer, energetske pločice koje se reklamiraju kao "high-protein" (visokoproteinske) mogu imati samo 5-6 grama proteina po porciji, dok slične pločice koje nemaju ovu etiketu mogu imati gotovo istu količinu proteina, ali su često značajno jeftinije. Potrošači treba da budu svesni da cena ne mora biti proporcionalna kvalitetu ili količini proteina koji proizvod sadrži.

Kako da prepoznate proizvod sa stvarnim sadržajem proteina?

Da biste bili sigurni da ne plaćate više nego što treba, uvek proverite etiketu proizvoda. Procenat proteina po 100 grama ili po porciji jasno pokazuje koliko proteina proizvod zapravo sadrži. Takođe, dobro je uporediti cene različitih brendova i sličnih proizvoda koji nemaju označenu "protein" etiketu – često ćete videti da razlika u ceni nije opravdana.

Ukoliko proizvod sadrži visok nivo šećera ili nezdravih masti, a cena je znatno viša, možda ste u opasnosti da budete prevareni.

U svetu potrošnje, važno je biti oprezan i informisan. Proteinski proizvodi su često marketinški alat koji proizvođači koriste da bi povećali prodaju, ali potrošači treba da budu svesni stvarne vrednosti proizvoda i da ne padaju na trikove u reklami. Kroz pažljivo čitanje etiketa i upoređivanje cena, možete doneti bolje odluke i sačuvati svoj budžet, dok istovremeno unosite potrebne proteine kroz kvalitetnu ishranu.

Jutarnji.hr je uradio istraživanje tržišta, i tačno utvrdio koji to proizvodi sadrže protein, a koji "varaju" kako bi potrošaći ostavili više para.

(Telegraf Biznis)