Profesor Knežević: "Priroda nam je dala bogatstvo, na nama je da ga pametno iskoristimo"

Dok svetske sile poput SAD i Kine ulažu značajna sredstva za eksploataciju litijuma, a Evropska unija ga definiše kao strateški resurs budućnosti, Srbija stoji pred važnom pitanjem – da li će iskoristiti svoje prirodno bogatstvo i zauzeti mesto na globalnoj mapi zelene tranzicije?

Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu održan je panel "Projekat Jadar: Prednosti i izazovi", gde su vodeći stručnjaci iz oblasti ekonomije, rudarstva i ekologije razgovarali o ekonomskom potencijalu i ekološkim aspektima ovog ambicioznog projekta.

Ekonomski potencijal koji se ne sme zanemariti

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević istakao je da bi Srbija propustila veliku šansu ukoliko ne iskoristi ovo prirodno bogatstvo.

- Priroda nam je dala litijum, imamo pametne ljude i priliku da se vratimo na rudarsku mapu sveta. Srbija je zbog svojih neprilika devedesetih propustila razvojne šanse, ali sada možemo da se priključimo globalnim tokovima. Ako se sve uradi kako treba, rudnik može doneti prosperitet tom regionu i celoj zemlji – istakao je Knežević.

Njegov kolega, penzionisani profesor Zoran Stevanović, ipak je naglasio da je važno pažljivo razmotriti sve faktore i naglasio je da su brojni faktori nejasni. On je posebno upozorio na specifičnosti Mačvanskog regiona koja je bogata podzemnim vodama.

- Moramo biti sigurni da ne ugrožavamo ovaj resurs. Stručne analize i studije uticaja moraju dati konačan odgovor - naveo je Stevanović.

Litijum – ključ zelene tranzicije i energetske sigurnosti

Stručnjaci se uglavnom slažu da je litijum strateški resurs 21. veka, neophodan za baterije električnih vozila, obnovljive izvore energije i tehnologije budućnosti. Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin naglasio je da odustajanje od eksploatacije litijuma može značiti propuštanje ogromne ekonomske šanse.

- Litijum je ključan za globalnu tranziciju ka održivim izvorima energije. Projekat "Jadar" može obezbediti značajan priliv investicija, razvoj domaće industrije i otvaranje novih radnih mesta. Bitno je da država pametno postavi uslove saradnje – objasnio je Đuričin.

Ekološki izazovi i rešenja

Jedno od ključnih pitanja jeste uticaj na životnu sredinu. Penzionisana profesorka Vera Dondur navela je da "ne postoje globalni standardi za zaštitu životne sredine kada su u pitanju litijum i bor". Po njenom mišljenju, problem projekta "Jadar" je to što "prvi put se na svetu spaja nekoliko komponenti - iskopavanje minerala, prerada i proizvodnja litijuma", dodajući da treba imati u vidu i da su litijumski projekti zbog velike potražnje u najvećoj meri još uvek u razvoju. Profesorka Dondur je pozvala na oprez jer se iskopavanje planira u poljoprivrednom kraju, a biljke su naročito osetljive na bor.

Pitanje zaštite životne sredine jedno je od najvažnijih u vezi sa Projektom "Jadar". Dr Prvoslav Marjanović, savetnik direktora Instituta "Jaroslav Černi", podseća da su rudarski kompleksi deo srpske privrede decenijama i da se uz moderne tehnologije svi rizici mogu preduprediti.

- Postoje primeri uspešnih rudarskih projekata uz poštovanje ekoloških standarda. Na nama je da osiguramo da "Jadar" bude primer odgovornog rudarenja – rekao je Marjanović.

Šta donosi budućnost?

Stručnjaci su saglasni da Srbija ne sme donositi odluke isključivo na osnovu straha ili pritisaka, već na osnovu stručnih analiza, ekonomskih interesa i ekoloških standarda.

Marjanović je istakao da država ima pravne mehanizme da postavi strože uslove za eksploataciju:

- Na nama je da odlučimo šta će se dalje dešavati. Rudarenje litijuma je moguće, ali samo uz rigorozne ekološke mere i poboljšanje postojećih standarda.

O značaju projekta "Jadar" i značaju litijuma za zelenu tranziciju ekipa Telegraf Biznisa razgovarala je sa profesorom Dinkom Kneževićem.

U ovom intervjuu, profesor Knežević detaljnije objašnjava potencijale i izazove ovog projekta, kao i njegovu ulogu u globalnoj potražnji za strateškim mineralima.

• Da li možete nam pojasniti šta predstavlja litijum za zelenu tranziciju?

- Litijum je jedan od ključnih elemenata u zelenoj tranziciji. Koristi se najviše za katode u baterijama, ali i u mnogim drugim proizvodima, ne samo u automobilskoj industriji, već i za čuvanje energije, što je ključno za zelenu energiju. Na primer, kada proizvodite energiju iz sunca tokom dana, potrebno je da je sačuvate kako biste imali energiju i noću. Litijum je vrlo važan za to. Takođe, koristimo ga u telefonima, ekranima, pa čak i u ravnim pločama na šporetima.

• Kako bi litijum uticao na industriju električnih automobila?

- Nema električnih automobila bez velikih akumulatora, a litijum je ključan za proizvodnju tih akumulatora. Oni omogućavaju da elektroautomobili funkcionišu na duže staze. Praktično, nema elektroautomobila bez litijuma.

• Značaj projekta "Jadar"– kako ga vi definišete?

- Priroda nam je dala bogatstvo u vidu litijuma, i to je prilika koju treba iskoristiti. Imamo pametne i školovane ljude koji mogu da eksploatišu ovo bogatstvo, ali nažalost, političke debate često ometaju napredak. Mi bismo trebalo da se fokusiramo na tehniku, da saslušamo sve moguće argumente i da damo odgovore zasnovane na inženjerskim principima.

• Koje je mišljenje struke u vezi sa ovim projektom?

- Prvo, struka koja se bavi ovim projektom su tehničke discipline: rudarska, geološka, mašinska, elektrotehnička, građevinska, ali i biolozi, hemičari i fizičari. Svi daju svoj doprinos, ali rudari i prateće struke moraju napraviti osnovu za dalju diskusiju. Diskusije moraju biti zasnovane na argumentima i realnim podacima, a politika bi trebalo da bude po strani.

• Koje su preduzete mere zaštite životne sredine u okviru projekta Jadar?

-  To je vrlo kompleksno pitanje. Za svaku fazu projekta urađene su procene rizika i uticaja na životnu sredinu. Postoje tačno definisani propisi i ograničenja kako bi se minimizirali negativni efekti, kako u uobičajnim, tako i u nepredviđenim okolnostima. Rudnik i fabrike ne treba da popravljaju životnu sredinu, ali ne smeju ni da je unište. Sve mora biti usklađeno sa zakonodavstvom.

• Kako potražnja za kritičnim materijalima utiče na projekat Jadar?

- Potražnja za kritičnim mineralima nije neprekidno u porastu. Menjaju se uslovi na svetskom tržištu. Kritične sirovine postaju problematične kad neko ko ih ima, odluči da ih ne proda. Kinezi, na primer, kontrolišu većinu tržišta ovih sirovina, i kada se pojave geopolitičke tenzije, to može izazvati probleme sa snabdevanjem.

• Da li možemo pomenuti geopolitički aspekt?

- Geopolitički aspekt igra ključnu ulogu kada je reč o kritičnim sirovinama. Vodeće sile, poput SAD, EU i Rusije, ulažu velike napore da obezbede stabilne lance snabdevanja ovim resursima, s obzirom na njihov strateški značaj za energetsku tranziciju i visokotehnološku industriju. Kontrola nad kritičnim mineralima postala je pitanje ekonomske bezbednosti i globalnog uticaja, što se jasno vidi kroz brojne inicijative, trgovinske sporazume i zakone koji se donoseširom sveta kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost u snabdevanju.

(Telegraf Biznis)