Posledice Trampovih carina: Auto industrija na udaru, mogući poremećaji u lancima snabdevanja

Zbog američkih carina na čelik, aluminijum i kinesku robu, koje su SAD opravdale kao sredstvo za oživljavanje domaće proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza, uskoro bismo mogli da se suočimo sa poremećajima u globalnim lancima snabdevanja, s posebno u tehnološkom i automobilskom sektoru, navodi se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U januaru ove godine novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je dugo najavljivane promene trgovinske politike SAD, započevši proces nametanja takozvanih recipročnih carina američkim trgovinskim partnerima, navodi ekonomista Goran Nikolić u analizi "Potencijalne posledice trgovinskog rata Amerike protiv najvećih svetskih ekonomija".

Tramp je najavio carine na evropske proizvode u iznosu od 25 odsto, ali i dodatne desetoprocentne carine na praktično celokupan uvoz iz Kine od aprila.

Na snagu su stupile od 4. marta carinske stope od 25 odsto na uvoz iz Kanade i Meksika, iako su meksičke vlasti pokušavale da naprave ustupke, obećavajući namete na kinesku robu.

Dodatno, od 2. i 12. marta ove godine stupiće na snagu carine od 25 odsto na praktično celokupni američki uvoz čelika i aluminijuma, odnosno isto tolike carine na uvoz automobila, čipova i farmaceutskih proizvoda.

Na kraju, tzv. recipročne carine (navodno usmerene na poreske i regulatorne barijere trgovinskih partnera SAD) biće na snazi od 1. aprila 2025.

Iz Brisela je saopšteno da će se odlučno i odmah reagovati na neopravdane barijere slobodnoj i poštenoj trgovini, EU je već pripremila više spiskova američke robe na koje će se uvesti uzvratne carine, a iz Pekinga su najavljene kontramere.

Nikolić navodi da je SAD u ovom trenutku relativno otvorena ekonomija i da njeni trgovinski partneri često stavljaju veće carine na američki izvoz nego što SAD stavljaju na svoje.

- Carine EU na američke automobile na primer iznose 10 odsto, dok je američka carina na automobile iz EU tek četvrtina tog iznosa. Ovde je problem i to što je strategija nove administracije u Vašingtonu ‘ambiciozna’, budući da ‘reciprocitet’ treba da uzme u obzir i subvencije, regulatorne barijere i druge 'nepoštene' trgovinske prakse. Istina, biće delimičnih rezultata, budući da će pojedini trgovinski partneri Amerike menjati svoju politiku da bi izašli u susret Beloj kući. Ako se to pokaže sprovodivim, takav pristup bi zaista mogao da snizi cene u Americi budući da bi se otvorilo tržište za američki biznis, koji bi koristeći ekonomiju obima mogao da postane konkurentniji - rekao Nikolić.

Prema njegovim rečima, mnogi mere nove američke administracije vide u kontekstu pojačanih napora za sprečavanje daljeg rasta fiskalnog debalansa, budući da se Tramp sve više fokusira na prihode koji bi generisali novouvedene i povećane carine.

- Naime, fiskalni deficit je najveći u poslednje četiri decenije, ne računajući pandemijski period. Fiskalni deficit za 2025. je procenjen na oko 1.900 milijardi dolara ili čak 6,2 odsto BDP-a SAD, što je skoro duplo više od prosečnih 3,8 odsto u poslednjih pola stoleća - kaže Nikolić.

Projekcije pokazuju da će se u narednih 10 godina deficit zadržati na gotovo istom nivou, što implicira brz rast javnog duga zemlje.

Budući da Tramp vidi Kinu kao glavnog ekonomskog i geopolitičkog rivala Amerike, mnogi kao centralnu ideju njegovog carinskog rata vide izmeštanje proizvodnje iz Kine, odnosno slabljenje industrijske baze te države.

- Mnoge kineske firme su napravile realokaciju proizvodnih kapaciteta, što je delom bilo povezano i sa naporom da se smanjivanjem razdaljine između svojih fabrika i američkih kupaca, snize cene transporta tereta brodskim kontejnerima. Tako su npr. porudžbine za maloprodajni lanac Volmart premeštene iz fabrika u Kini u one u Indiji i Meksiku - kaže Nikolić u MAT-u.

Nikolić ističe da iako je stopa rasta kineske ekonomije usporila, ona je dvostruko brža od američke, dok je udeo industrije te zemlje u globalnoj skoro puta viši od američkog.

- Mere Vašingtona remete globalne lance snabdevanja, stvarajući neizvesnost za multinacionalne korporacije, koje se suočavaju sa višim carinama i izmenjenom regulativom. Sve ovo dovodi do povećanja troškova i za proizvođače i za potrošače - navodi ekonomista.

Studija MMF iz 2024. potencira da bi smanjena tehnološka saradnja između SAD i Kine mogla da smanji rast globalnog BDP-a 0,5 odsto godišnje u narednoj deceniji, te da bi ekonomije u razvoju, koje se u velikoj meri oslanjaju na trgovinu sa SAD i sa Kinom, mogle biti snažno pogođene.

- Uprkos trenutnim tenzijama, još uvek ima prostora za pregovore, budući da je Trampova administracija pokazuje znake spremnosti za ‘kompromise’ sa Kinom, EU i drugim trgovinskim partnerima - kaže Nikolić.

Tokom prve administracije Donalda Trampa uvedene su carine na hiljade proizvoda u vrednosti od približno 380 milijardi dolara. Bajdenova administracija zadržala je većinu uvedenih carina, a tokom 2024. povećala je na dodatnih 18 milijardi dolara kineske robe, uključujući električna vozila i poluprovodnike.

Referentne procene ukazuju da su carine koje je nametnuo Tramp i koje je zadržao Bajden, smanjile dugoročni BDP SAD-a za 0,2 odsto, zaposlenost za 142.000 radnih mesta, te da su uticale na blag rast cena.

Generalno, uticaj na američku ekonomiju bio je neto negativan.

Eksperti Peterson Instituta za međunarodnu ekonomiju izračunali su da bi Trampovi predlozi za sveobuhvatne carine od 10 odsto na svu uvezenu robu i carine od 60 odsto za uvoz iz Kine mogli doneti 225 milijardi dolara godišnje, ali ne uzimajući u obzir niži ekonomski rast kao rezultat takve politike.

Procenjuje se da bi maksimalni dodatni fiskalni prihod po osnovu podizanja carina mogao da iznosi oko 100 milijardi dolara godišnje.

(Telegraf.rs/Tanjug)