Zemun dobija pešački most do Lida? Skupština grada usvojila Odluka o izradi plana za realizaciju

Zemunci su posebno vezani za svoje Lido a nekada se na ovu plažu dolazilo čamcima, brodićima i alaskim šikljama. Već duži niz godina, svakog leta plažu Lido, odnosno Veliko ratno ostrvo i Zemunski kej spaja pontonski pešački most, te je sve manje onih koji na plažu dolaze čamcem.

Odlukom 63 odbornika za i bez ikakve rasprave na nedavnoj sednici Skupštine grada, usvojena je Odluka o izradi plana detaljne regulacije za realizaciju pešačkog mosta između Keja oslobođenja i kupališta Lido u Zemunu. Odluka je donesena u atmosferi bojkota opozicije koja je u toku cele sednice pevala prvu strofu himne „Bože pravde” i nije reagovala ni na jednu tačku koja je bila na dnevnom redu. Zbog toga se njihovo mišljenje o usvajanju plana nije ni čulo.

Teme za vas

Ova odluka nije došla kao iznenađenje za javnost jer je pre nekoliko meseci bilo reči da bi veza između kopna i ostrva mogao da bude Stari savski most. A da li će se to zaista i dogoditi ili će se na tom mestu graditi nova "ćuprija" još nije sasvim sigurno.

Cilj izrade plana je, kako se navodi u obrazloženju odluke, da se urede pravila građenja pešačkog mosta koji bi povezao kej i kupalište, a koji bi imao stubove u koritu Dunava. Tom prilikom bi se poštovali svi uslovi u vezi sa vodnim saobraćajem i bezbednosti plovidbe.

– Veza sa Velikim ratnim ostrvom bila bi ostvarena mobilnim konzolnim propustom sa mostovske konstrukcije, koji bi bio oslonjen na tlo sa mogućnošću da se konzolni propust (koristi se prilikom prelaska s puta na most), u slučaju velikih voda kojima je ugroženo ovo područje, prilagodi nastalim okolnostima. U skladu sa Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo, u slučaju gradnje mosta na ovom području ne bi bilo gradnje objekata ili trajne konstrukcije koja bi služila za pristup ili oslanjanje. U toku izrade tehničke dokumentacije za konstrukciju mosta (koja je odabrana kao najpovoljnija, ali nadležni ne kažu koja) i u skladu sa postojećim ograničenjima kada je reč o lokaciji, mogućnostima i uslovima gradnje, obavezna je hidrološko-hidraulička analiza režima voda, leda i nanosa reke Dunava i Save u široj lokaciji u odnosu na planirani pešački most – navodi se u obrazloženju.

Inicijativu da se gradi most podnela je opština Zemun, a prostor u okviru koga je planirana realizacija pešačkog mosta sa saobraćajnicama iznosi oko 4,3 hektara.

Ideja da se kej mostom poveže sa plažom Lido nije nova. Pre desetak godina postojao je kompletan plan kako bi taj most izgledao. On je trebalo da bude pešački, izgrađen od materijala koji bi bili prilagođeni zaštićenom prirodnom dobru. Most je trebalo da premošćuje rukavac bez postavljanja stubova na koje bi se oslanjao i dovoljno visok da ispod njega mogu da prolaze i jedrilice. Njime bi mogli da se kreću isključivo pešaci i vozila koja bi služila za održavanje ostrva. To je bio plan koji nikada nije realizovan, a za koji se zalagao izvestan broj Zemunaca, posebno čamdžija.

Jer, na ovo ostrvo se u toku godine peške može doći samo u julu i avgustu kada je kupališna sezona. Tada dve obale povezuje pontonski most koji postavlja rečna flotila Vojska Srbije. Iznajmljivanje tog pontona dužine oko 370 metara plaća opština i cena je pre nekoliko godina iznosila oko 5,5 miliona dinara, ali se ona sada sigurno uvećala. Zbog tog pontonskog mosta čamdžije umesto kroz rukavac moraju da idu okolo.

Mišljenja sugrađana o postavljanju mosta decenijama su podeljena. Dok su jedni za zbog stalne veze sa Velikim ratnim ostrvom, nemali broj se protivi njenom uspostavljanju. Kako ističu, na taj način bila bi ugrožena jedna od malobrojnih oaza prirode u metropoli poput naše.

Mnogi od njih pitaju se da li bi taj život na ostrvu bio ugrožen postavljanjem mosta, posebno Savskog koji je po svojim gabaritima i funkciji više saobraćajni, a manje pešački.

Veliko ratno ostrvo predeo je izuzetnih odlika nastao na mestu gde voda usporava i gde se taloženjem naslaga izdvojio sprud pa je na njemu nastala ada. Ovo zaštićeno područje jedna je od najvećih plavnih površina u gradu. Zbog toga njegova površina nije stalna i jedinstvena, već je promenjiva i obuhvata oko 200 hektara. Zaštićeno područje ostrva podeljeno je na tri režima zaštite.

U režimu prvog stepena zaštite nalazi se 57 odsto površine. U to se ubraja Malo ratno ostrvo, zona priobalja Velikog ratnog ostrva, kao i šumski kompleksi između vodenih površina. Zonu rekreacije čini režim zaštite drugog stepena koji obuhvata deo obale na kojem se nalaze sojenice i kružna staza. Dok zonu turizma predstavlja režim zaštite trećeg stepena koji obuhvata plažu Lido. Ostrvo je jedno od ekološki najznačajnijih područja za očuvanje biodiverziteta u gradu, ali i značajnim i za očuvanje biodiverziteta na nacionalnom i regionalnom nivou. Osnovu njegove funkcije, kako stoji u nedavno objavljenoj monografiji Zavoda za zaštitu prirode Srbije i „Zelenila Beograd”, čine delimično očuvanje šume vrba i topola, relativno mali uticaj ljudi i to zahvaljujući plavnom karakteru i fizičkoj izolovanosti od urbanih gradskih zona. Na ovom području sreće se 186 vrsta ptica, uspeva oko 146 različitih biljnih vrsta, 62 vrste insekata, 26 vrsta sisara, šest vrsta gmizavaca, pet vrsta vodozemaca...

(Telegraf Biznis/Politika)