Povratak u 1930-te! Trgovinski ratovi i klimatska kriza - Da li nam preti nova izgubljena decenija?

Dok se proteklih godina sve više govori o opadanju globalizacije, trgovina je ipak uspevala da se održi na stabilnom nivou, zadržavajući udeo u globalnom BDP-u od početka decenije.

Međutim, uvođenje širokih carina na strane partnere od strane američkog predsednika Donalda Trampa i odgovarajuće mere odmazde drugih zemalja prete da promene tokove globalne trgovine, tvrde u autorskom tekstu za Prodžekt Sindikejt Erik Berglof, glavni ekonomista Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), i Nahom Gebrihivet ekonomista specijalizovan za međunarodnu trgovinu i razvojne ekonomije.

Teme za vas

"Danas se suočavamo sa situacijom koja podseća na 1930-te godine, kada je svet bio pogođen velikim ekonomskim šokom, rastućim nacionalizmom i slabljenjem multilateralizma," navode autori. "Tada, kao i sada, geopolitika je dominirala ekonomskim odlukama."

Ranjenost ekonomija u razvoju

Najveće posledice ove krize pretrpeće zemlje u razvoju i ekonomije u nastajanju (EMDEs), koje su već suočene sa posledicama pandemije COVID-19, rastućim kamatnim stopama i jačanjem američkog dolara. Dugovi koje ove zemlje moraju da servisiraju dostigli su neodržive nivoe, a istovremeno se suočavaju sa klimatskom krizom za koju nisu odgovorne.

"Za mnoge zemlje u razvoju, visoki troškovi servisiranja dugova već su neodrživi. Ove ekonomije su dodatno pogođene trgovinskim ograničenjima koja smanjuju pristup stranim tehnologijama i kapitalu," ističu autori.

Foto: Shutterstock

Trgovina niskougljeničnim tehnologijama

Prema istraživanju Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), globalna trgovina niskougljeničnim tehnologijama (LCTs) u poslednjih nekoliko godina značajno raste, ali se većina te trgovine odvija među razvijenim ekonomijama. Ove zemlje retko izvoze takve tehnologije u zemlje u razvoju, što otežava njihov put ka dekarbonizaciji i održivom razvoju.

"Dok neke zemlje u razvoju pokušavaju da uključe proizvodnju niskougljeničnih tehnologija u svoje modele rasta, ovaj trud neće uspeti bez šireg pristupa stranim tehnologijama i većem prilivu stranog kapitala," navode autori.

Razbijanje globalnih vrednosnih lanaca

U poslednjim decenijama, ekonomije u razvoju značajno su proširile svoju ulogu u globalnim vrednosnim lancima (GVCs). Međutim, pandemija COVID-19 već je pokazala koliko su ovi lanci ranjivi na šokove.

Foto: Tanjug/AP

"Nova trgovinska kriza mogla bi imati mnogo dugotrajnije posledice od pandemije. Oporavak od trgovinskog rata bio bi daleko složeniji jer bi mogao uništiti poverenje na kojem se zasnivaju globalni vrednosni lanci," upozoravaju Berglof i Gebrihivet.

Za razliku od 1930-ih godina, trenutna kriza možda neće dovesti do velike ekonomske depresije ili svetskog rata, ali gotovo sigurno će značiti slabiji ekonomski rast i odlaganje borbe protiv klimatskih promena. Najveći teret snosiće zemlje u razvoju koje će biti primorane da se suoče sa ekonomskim izazovima bez potrebnog pristupa kapitalu i tehnologijama.

"Ovo bi mogla biti izgubljena decenija za mnoge zemlje u razvoju," zaključuju Berglof i Gebrihivet.