Evrozona pada u recesiju: Detaljna analiza čuvenog stručnjaka posledica Trampovih carina na EU ekonomiju

Generalni direktor Barclays Europe deli svoje mišljenje o potencijalnom uticaju tarifa na evropsku ekonomiju i o tome da li je kontinent i dalje ekonomski privlačan za investitore.

„Postoji osnova za verovanje u privlačnost Evrope, posebno u relativnom smislu“, rekao je Frančesko Čekato, generalni direktor Barclays Europe, u ekskluzivnom intervjuu za Euronews, koji je vodila poslovna urednica Anđela Barns.

Teme za vas

„Ono što smo videli ove godine do sada jeste očigledna kompresija na američkom tržištu akcija, na primer, i rast indeksa koje pratim za evropsko tržište akcija.“

Prema nedavnom izveštaju Morgan Stanley-a, evropske akcije su ove godine nadmašile američke u najvećoj meri od 2000. godine.

MSCI Europe indeks je porastao za više od 9% od januara, dok je S&P indeks opao za 4,5%.

Nedavno objavljena Anketa menadžera fondova Bank of America takođe pokazuje najveću rotaciju kapitala iz američkih u evropske akcije od 1999. godine, kada su podaci prvi put zabeleženi.

Ukupno 39% fond menadžera sada ima pretežno evropske akcije u portfoliju, što je najviši nivo od sredine 2021. godine. Nasuprot tome, 23% investitora prijavljuje smanjen udeo američkih akcija u svom portfoliju.

Uprkos nedavnom rastu, istraživači Goldman Sachsa predviđaju da taj trend neće biti kratkotrajan. Prošle nedelje su sugerisali da bi evropske akcije mogle da porastu još 6% u narednih 12 meseci.

Foto: Shutterstock.com

Trgovinski rat

„Među investitorima postoji očigledna zabrinutost… u vezi sa tim kako bi neki poremećaji u trgovini mogli da utiču na ekonomiju“, rekao je Čekato, misleći na pretnje tarifama koje dolaze od američkog predsednika Donalda Trampa.

Bela kuća je u utorak saopštila da će nove recipročne tarife stupiti na snagu 2. aprila, uprkos spekulacijama da bi mogle biti odložene.

Dok SAD nastoji da odrazi neke trgovinske barijere koje su uvele druge zemlje, istovremeno uvodi i niz novih nameta.

Tramp je, na primer, uveo carinu od 25% na sav uvoz čelika i aluminijuma. Takođe je uveo tarifu od 20% na kinesku robu i zapretio uvođenjem carine od 200% na uvoz alkohola iz EU.

Trgovinske politike će verovatno imati „značajne“ posledice na američku ekonomiju, rekao je Čekato, upozoravajući da bi one mogle da uspore rast i podstaknu inflaciju.

Dodao je da će i Evropa pretrpeti gubitke usled trgovinskog rata, iako bi ekonomije mogle da dobiju podsticaj kroz povećanu potrošnju na odbranu.

„Evrozona izvozi robe u SAD u vrednosti od oko 480 milijardi evra. Prema poslednjim modelima koje je naš istraživački tim analizirao, trenutne procene tarifa su relativno blage. Međutim, ukoliko bi bila uvedena tarifa od 25% na svu tu robu, to bi moglo da gurne evrozonu u recesiju“, istakao je on.

Foto: Shutterstock

Veća potrošnja na odbranu

U međuvremenu, nemački parlament je ove nedelje odobrio reformu ograničenja duga koju je predložio budući kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz), a koja omogućava veću fiskalnu fleksibilnost.

Potrošnja na odbranu veća od 1% BDP-a biće izuzeta iz strogog ograničenja duga, a državnim vlastima će biti dozvoljeno da ostvaruju godišnje deficite do 0,35% BDP-a. Zakon takođe predviđa uspostavljanje fonda od 500 milijardi evra za investicije u zastarelu infrastrukturu zemlje.

Kada je reč o povećanoj vojnoj potrošnji, evropske kompanije iz sektora odbrane već beleže značajan rast. Akcije kompanije Rheinmetall su od početka godine porasle za 124,8%, Thales za 79,2%, dok su akcije Leonarda skočile za 82,9%.

Foto: Shutterstock

Unija štednje i investicija

Govoreći o tome kako Evropa može dodatno da poboljša svoju konkurentnost, Čekato je naglasio da EU i dalje mora da radi na razvoju dubljih izvora kapitala.

„Takođe moramo kreativno da razmišljamo o tome kako možemo da iskoristimo… finansijsku moć koju imamo u nekim evropskim institucijama, kako bismo je povezali sa privatnim kapitalom, odnosno institucionalnim kapitalom koji može biti angažovan za rešavanje ovih ogromnih izazova“, rekao je on.

Čekato je objasnio da, ako Evropa želi efikasno da podrži svoje industrije, ne može se osloniti isključivo na maloprodajne investicije građana.

U poređenju sa kompanijama u EU, američke firme i dalje lakše dolaze do kapitala zahvaljujući veličini tržišta i fleksibilnijim opcijama finansiranja. Manja sklonost riziku u EU, kao i fragmentirano finansijsko tržište u različitim državama članicama, može otežati inovacije.

„Sve se i dalje svodi na kapital, kapital, kapital“, zaključio je Čekato.

(Telegraf Biznis/Euronews Business)