Projekat "Starlajn": Železnička mreža koja će povezati celu Evropu - od Britanije preko Turske do Ukrajine!

Danski think tank „21st Europe“ predstavio je plan za ambicioznu železničku mrežu koja bi trebalo da poveže 39 destinacija širom Evrope – uključujući i Veliku Britaniju, Tursku i Ukrajinu.

Iako su mnoge železničke rute već otvorene u poslednjih nekoliko godina, omogućavajući lakše putovanje između evropskih zemalja, ovaj projekat donosi viziju za potpuno novi sistem – brzi vozovi povezani poput metroa.

Teme za vas

Nazvan „Starlajn“, ovaj projekat ima za cilj da transformiše trenutnu „fragmentisanu, neujednačenu i često sporu“ železničku infrastrukturu u Evropi i omogući ultra-brze veze koje bi mogle parirati avio-saobraćaju.

„Prava integrisana železnička mreža više nije samo pitanje pogodnosti – to je strateška nužnost za otpornost Evrope u 21. veku“, ističe think tank.

Foto: Pixabay

Evropski metro sistem na pomolu?

Nema sumnje da bi ovakav sistem bio izuzetno popularan među putnicima.

„Od zlatnog doba noćnih vozova do današnjih 400.000+ Interrail korisnika godišnje, jasno je da postoji velika želja za otvorenim i pristupačnim putovanjima“, navodi „21st Europe“. „Ipak, uprkos javnoj potražnji, međunarodna železnička putovanja ostaju fragmentisana, spora i skupa.“

Iako je EU već pokrenula Trans-evropsku transportnu mrežu (TEN-T) sa ciljem ujedinjavanja infrastrukture širom kontinenta, „21st Europe“ tvrdi da ovaj projekat nema „ambiciju i dizajn“ potreban za revoluciju u železničkom saobraćaju.

„Stanice su nepovezane, vozovi se značajno razlikuju po dizajnu, a samo putovanje se retko doživljava kao deo celokupnog iskustva“, kažu autori projekta, a prenosi Juronjuz Biznis.

Od Helsinkija do Berlina za pet sati

„Starlajn“ predviđa mrežu od 22.000 kilometara, povezivanje 39 evropskih gradova, ali i produženje linija ka Velikoj Britaniji, Turskoj i Ukrajini.

Procenjuje se da će ovaj sistem biti za 30% brži od postojećeg drumskog i železničkog saobraćaja, s vozovima koji će razvijati brzine od 300 do 400 km/h.

To znači da bi putnici mogli stići od Helsinkija do Berlina za nešto više od pet sati, umesto celodnevnog putovanja koje je danas neophodno.

„Put od Kijeva do Berlina, koji je istorijski bio putovanje preko noći, postaje predvidiva, neprekidna veza“, kažu iz think tanka. „Milano i Minhen, trenutno povezani sporom i krivudavom rutom, postaće čvorište brze i učestale veze između ekonomskih centara.“

Vozovi će biti prepoznatljivi po tamnoplavoj spoljašnjosti, a vagoni neće biti podeljeni po klasama, već prema različitim potrebama putnika – sa tihim zonama za rad i porodičnim delovima.

Nove železničke stanice biće izgrađene na periferijama velikih gradova, sa direktnim vezama ka urbanim transportnim sistemima. One neće biti samo saobraćajni čvorovi, već i kulturni centri sa restoranima, prodavnicama, koncertnim dvoranama, muzejima, sportskim objektima i prostorima za događaje.

Foto: Tanjug/AP/Michael Probst

Ključ za postizanje ciljeva EU o klimatskoj neutralnosti do 2050.

„Starlajn“ nije samo transportni projekat – on je i ekološka inicijativa.

Transport je jedan od najvećih izazova kada je u pitanju klimatska politika Evrope. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, ovaj sektor je u 2022. godini činio oko 29% ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU.

Iako Francuska i Austrija već uvode ograničenja za kratke letove gde postoje železničke alternative, think tank ističe da je potreban sveobuhvatan, kontinentalni pristup.

„Hrabra tranzicija ka brzoj železnici mogla bi biti najbolja šansa Evrope da dostigne ciljeve klimatske neutralnosti do 2050. godine, a da pritom zadrži brz i ekološki održiv način putovanja.“

Kako će se projekat finansirati?

Da bi postao stvarnost, „Starlajn“ će funkcionisati po modelu javnog finansiranja i franšiznog upravljanja.

„21st Europe“ predlaže centralizovanu koordinaciju vozova, iskustva putnika i tehnologije, dok bi nacionalni železnički operateri upravljali rutama pod franšizom.

Sistem će finansirati države, a nadziraće ga nova Evropska železnička uprava (ERA), koja bi bila zadužena za usklađenost, interoperabilnost i dugoročnu ekspanziju mreže.

Foto: Pixabay/alessandra1barbieri

Osim tehničkih standarda i bezbednosnih regulativa, projekat zahteva i usklađene radne ugovore za železničke radnike širom Evrope.

„To znači da će mašinovođe, osoblje za održavanje i zaposleni na stanicama biti obučeni prema jedinstvenim evropskim standardima, osiguravajući doslednost u radu bez obzira na zemlju u kojoj rade.“

Iako je ovo izuzetno ambiciozan projekat, think tank veruje da može postati realnost do 2040. godine.

„Sada počinjemo izgradnju mreže i radimo na okupljanju donosioca odluka, dizajnera i industrijskih lidera kako bismo viziju pretočili u konkretne korake“, poručuju iz „21st Europe“.

(Telegraf Biznis)