Evo kako do OLAKŠICA za otplatu duga prema banci: Šta kaže novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Svi se ponekad suočimo s neočekivanim finansijskim poteškoćama koje mogu ozbiljno ugroziti naše sposobnosti da izmirimo dugove prema bankama ili drugim poveriocima. Iako se situacija čini bezizlaznom, važno je znati da postoje zakonski mehanizmi koji mogu pomoći u prevazilaženju tih problema.

Nedavno usvojeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga pruža građanima konkretna rešenja i obavezuje banke da preduzmu određene korake kako bi im olakšale otplatu duga, pre nego što dođe do ekstremnijih postupaka kao što su izvršenja.

Teme za vas

Novi Zakon: "Razumne mere" banaka

Zakon je jasno definisao šta podrazumevaju "razumne mere" koje banke moraju primeniti kada se korisnici nađu u teškoćama. Cilj je da se omogući lakša otplata duga kroz različite opcije koje su korisnicima na raspolaganju.

Neke od ovih opcija uključuju:

• Produženje roka otplate: U slučaju finansijskih teškoća, banka može produžiti rok otplate, čime će se smanjiti mesečne rate i učiniti dug lakšim za otplatu.
• Promena ugovornih uslova: Banke mogu prilagoditi kamatne stope, visinu rata ili vrstu kredita kako bi se bolje uskladile sa trenutnim finansijskim okolnostima korisnika.
• Odloženo plaćanje: Ako korisnik naiđe na ozbiljne finansijske probleme, banka može odobriti privremeno odlaganje plaćanja duga, što korisnicima omogućava vreme za stabilizaciju svojih finansija.
• Smanjenje kamatnih stopa: Banka može sniziti kamatne stope, stvarajući povoljnije uslove za otplatu duga.
• Moratorijum: Ovaj period omogućava korisnicima da ne plaćaju dugove, dok se ne obračunava zatezna kamata, pružajući im šansu da se finansijski oporave.
• Delimičan oprost duga: U izuzetnim slučajevima, banka može odlučiti da oprosti deo duga, čime se značajno smanjuje ukupna obaveza korisnika.

Za korisnike je izuzetno važno da budu proaktivni u komunikaciji sa bankama. Ako se suoče s finansijskim teškoćama, odmah treba da obaveste svoju banku. Neodgovaranje na ponude banke može dovesti do toga da se ceo dug proglasi dospelim, što može imati ozbiljne posledice po finansijsku stabilnost korisnika.

Ekonomska realnost i rast zaduženosti

Podaci ukazuju na sve veći ukupni dug građana, preduzetnika i pravnih lica u Srbiji, što stavlja još veći pritisak na finansijsku stabilnost domaćinstava i preduzetnika. Zaduženost je postala realnost s kojom se suočava sve veći broj građana, a razumevanje prava i mogućnosti koje zakon pruža postaje ključ za smanjenje posledica.

Na primer, u 2024. godini dug stanovništva prema bankama iznosio je 1.628 milijardi dinara, a među najviše zaduženim sektorima nalaze se gotovinski krediti i stambeni krediti. Ovaj trend rasta zaduženosti ukazuje na potrebu za odgovornim zaduživanjem i edukacijom o pravima korisnika finansijskih usluga.

Saveti za korisnike

Kako bi se izbegli ozbiljni problemi, korisnicima se savetuje da:

• Prate svoje finansije i redovno prate stanje svojih obaveza.
• Ne odlažu kontakt sa bankom u slučaju da se pojave problemi u otplati.
• Informišite se o svojim pravima i mogućnostima koje zakon nudi u teškim situacijama.
• Obrate se stručnjacima za finansijsko savetovanje ako nisu sigurni kako da postupaju u određenim okolnostima.

Uprkos izazovima koji dolaze sa rastućom zaduženošću, zakon pruža mehanizme i opcije koje građanima mogu pomoći da se izbore sa finansijskim problemima i izbegnu najgore posledice. Važno je biti informisan, brzo reagovati i koristiti zakonske mogućnosti koje olakšavaju otplatu duga. Na taj način, moguće je povratiti finansijsku stabilnost i nastaviti s normalnim životom bez straha od finansijskih katastrofa.

(Telegraf Biznis)