Ove prodavnice u Srbiji niču na sve strane - neki u njih nikad ne bi ušli: Prihod im se meri u milionima evra!

U poslednjih nekoliko godina, second-hand radnje u Srbiji doživele su pravu ekspanziju, a njihova popularnost ne jenjava. Sve veći broj potrošača okreće se polovnoj garderobi ne samo zbog povoljnijih cena, već i zbog ekološke svesti i želje za jedinstvenim modnim komadima. Ovaj globalni trend, koji je odavno prisutan u zapadnoj Evropi, sada osvaja i Balkan, sa posebnim usponom u Srbiji i Hrvatskoj.

Kako funkcionišu second-hand radnje?

Second-hand radnje u Srbiji posluju po različitim modelima. Neke rade po principu uvoza polovne garderobe iz zapadne Evrope, dok druge otkupljuju odeću od građana ili funkcionišu po sistemu komisijske prodaje. Mnogi objekti sarađuju sa humanitarnim organizacijama ili velikim distributerima polovne odeće iz Nemačke, Švedske i Holandije.

Postoji i rastući trend vintage butika koji se fokusiraju na pažljivo birane komade s brendiranom odećom, a sve je više i internet second-hand prodavnica koje nude garderobu putem društvenih mreža i web-platformi.

Foto: Freepik

Veliki prihodi i stabilan rast tržišta

Prema podacima iz industrije, prihodi second-hand radnji u Srbiji beleže dvocifren rast iz godine u godinu. Iako precizni finansijski podaci nisu javno dostupni, procene govore da je tržište polovne odeće vredno više miliona evra godišnje. Razlog za to leži u nekoliko ključnih faktora:

Niže cene: Potrošači mogu kupiti kvalitetne komade po znatno nižim cenama u odnosu na nove proizvode.

Ekološka svest: Sve veći broj kupaca prepoznaje važnost održive mode i smanjenja tekstilnog otpada.

Jedinstveni komadi: Ljubitelji mode često biraju second-hand radnje jer mogu pronaći originalne i vintage komade.

Uticaj influensera: Mnogi modni influenseri promovišu second-hand kulturu, što dodatno povećava interesovanje mladih generacija.

Second-hand radnje niču i u Hrvatskoj

Sličan fenomen primećen je i u Hrvatskoj, gde se broj second-hand radnji u Zagrebu, Splitu i Rijeci drastično povećao. Hrvatsko tržište takođe beleži porast interesovanja za vintage modu, a u porastu su i second-hand prodavnice specijalizovane za luksuzne brendove.

foto Pixabay

Odakle potiče ovaj trend?

Second-hand moda ima duboke korene u zapadnoj Evropi. Skandinavske zemlje i Velika Britanija bile su među prvima koje su prihvatile održivu modu, dok su u Francuskoj i Italiji vintage butici postali nezaobilazni deo modne scene. U Nemačkoj i Holandiji, second-hand radnje su deo svakodnevnog šopinga, sa brojnim lancima poput Humana ili Oxfam koji nude kvalitetne komade po povoljnim cenama.

Zakonske regulative za second-hand radnje

U Srbiji, second-hand trgovina podleže standardnim zakonima o trgovini, uvozu i sanitarnim propisima. Odeća koja se uvozi mora biti hemijski očišćena i propisno deklarisana. Inspekcije kontrolišu kvalitet i poreklo robe kako bi se sprečio ilegalan uvoz.

Hrvatska ima slične propise, s tim što se uvoznici polovne odeće suočavaju sa strožim ekološkim regulativama koje se odnose na reciklažu i tretman tekstila. Evropska unija sve više podstiče kružnu ekonomiju, što znači da se očekuje dodatna regulativa u korist second-hand trgovine u narednim godinama.

Foto: Carina info

Second-hand radnje nisu samo prolazan trend već deo globalnog pokreta za održivu modu. Njihova popularnost u Srbiji i Hrvatskoj raste iz godine u godinu, a ovaj sektor donosi značajne prihode i doprinosi ekološkoj svesti potrošača. Sa sve većim brojem radnji, online platformi i vintage butika, možemo očekivati da će tržište polovne garderobe nastaviti da se razvija i u budućnosti.