Neverovatan plan Hrvata: Arhitekte pronašle način da iskoriste stare zgrade i pruže jeftine stanove

Tim arhitekata i urbanista iz Zagreba predstavio je projekat priuštivog stanovanja koji bi mogao da promeni izgled brojnih zagrebačkih naselja iz šezdesetih godina. Ideja je da se na postojeće zgrade dogradi šesti sprat, ugradi spoljašnji lift, izvrši energetska obnova objekta i postave solarni paneli na krovu.

Mnoge višespratnice u Zagrebu građene su bez lifta, iako imaju pet spratova.

Teme za vas

- Proglašene su četvorospratnicama kako bi se, po tadašnjim zakonima, izbegla obaveza ugradnje lifta - objašnjava jedan od autora projekta, arhitekta Branko Jeger. On dodaje da je danas kvalitet stanovanja u tim delovima grada daleko ispod savremenih standarda.

- Stanari na višim spratovima imaju otežan pristup javnim sadržajima, a posebno su ugroženi stariji i osobe sa invaliditetom, kao i porodice sa malom decom - ističe Jeger.

Šesti sprat, lift i solarni paneli

Predlog uključuje izgradnju dodatnog sprata od lakih materijala, ugradnju lifta koji će ići do novog, šestog sprata i uvođenje sistema solarne energije. Cilj je da se poboljša kvalitet stanovanja, ali i da se obezbede novi, povoljniji stanovi.

Na okruglom stolu održanom u Zagrebu predstavljeni su konkretni primeri naselja koja bi mogla biti deo ovog projekta. U naselju Borongaj, na primer, dogradnjom dva stana po ulazu, moglo bi da se dobije čak 260 novih stanova.

Urbanistički i tehnički izazovi

Profesorka arhitekture Hildegard Auf-Franić istakla je da je neophodno da se projekat uskladi sa Generalnim urbanističkim planom (GUP) Grada Zagreba.

- GUP propisuje pravila ponašanja u tim naseljima. Naš predlog se ne odnosi na jednu kuću, već na celine naselja, i bez saglasnosti u Planu nemamo elementarno polazište - rekla je ona, podsećajući da je Ministarstvo već dva puta vraćalo GUP na doradu.

Što se tiče tehničke strane, dodala je da je projekat interdisciplinarno osmišljen – od urbanističkih i pravnih aspekata do tehničkih rešenja.

- Pokazali smo rešenja za laganu konstrukciju, koja su verifikovana od strane statičara, zatim energetske aspekte, solarne elektrane... I na kraju, potrebna je saglasnost svih stanara - navela je.

"Svi dobijaju"

Autori projekta tvrde da bi svi imali koristi. „Jedni dobijaju sanaciju zgrade, drugi dobijaju nove stanove, a sve zajedno postaje energetski efikasnije, tehnički savremenije i funkcionalnije“, kažu predlagači.

Jeger je naveo da se u slučaju Borongaja dobijaju „dva stana ili dva stana i garaža, koja je namenjena osobama sa invaliditetom“. Kako ističe, „osobe sa invaliditetom ne moraju nužno da žive u prizemlju, mogu biti i na šestom spratu ako imaju lift“.

Potencijal za širu primenu

Koautor projekta, Miroslav Vili, podsetio je na slična rešenja u drugim zemljama istočne Evrope – poput Estonije i slovenačkog grada Ravne na Koroškem. On smatra da bi ovakav projekat imao najviše efekta ako bi bio prihvaćen na državnom nivou.

Profesorka Auf-Franić je naglasila da bi društveni investitori – gradski ili državni – verovatno najpozitivnije reagovali na ovakav projekat, jer on podrazumeva širi pristup problemu stambene politike: od demografije do bankarskih i finansijskih podsticaja.

- Ovo je početak upozorenja da imamo resurse u postojećim naseljima - poručila je.

Ukazuje i na to da su ta naselja, iako građena pre više decenija, danas praktično u centru, sa rešenom infrastrukturom i zelenilom, i da su zato kvalitetna za život.

(Telegraf Biznis/Index)