"Kako god da okrenemo, ne piše nam se dobro": Poznati ekonomista za Telegraf o Trampovim carinama

Predsednik SAD Donald Tramp je drugog dana aprila uzdrmao svet najavom novih carina koje treba da stupe na snagu do 10. aprila. Prema listi koju je podelio sa mendijima, Srbiji su uvedene carine u visini od 37 odsto.

Šta ovo tačno znači i kako može uticati na našu zemlju upitali smo ekonomistu dr. Ljubodraga Savića koji ocenjuje za Telegraf Biznis da je ova carinska stopa vrlo visoka.

Dr. Savić je istakao da ove nove carine imaju dvostruki efekat.

Direktan efekat

- Direktan efekat se odnosi uglavnom na automobilske gume, automobilske delove, lovačko oružje, polautomatske puške, automobilske gume, odnosno tih 4-5 stavki koje Srbija izvozi. Ti proizvodi će, naravno biti značajno skuplji na američkom tržištu. Ovo je radikalno povećanje - navodi Savić.

Foto: Shutterstock

Kako ističe to je potencilano veliku udar u smislu konkurentnosti naših proizvoda na američkom tržištu.

- Ovo može da znači da će se naši proizvodi slabije prodavati, da će rezultati biti slabiji. Pitanje je onda kako će i gde kompanije iz Srbije pronaći drugo tržište - navodi.

Kako dodaje, ovakva nesigurnost na tržištu bi mogla da znači kompenzacije u smislu smanjenja dobitni i drugih troškova kako bi se smanjila cena proizvoda koja bi potom mogla da bude konkurentna na američkom tržištu.

Indirektan efekat

Mnogo veći efekat, kako navodi, loš efekat će Srbija pretrpeti zbog činjenice da smo dobro povezani sa fabrikama iz Europske unije.

- Ovde pre svega mislim na Nemačku. Tramp je uveo takođe carine na nemačke proizvode, znači na proizvode koje dolaze iz Nemačke. A ako nemačke kompanije ne mogu da se prilagode na američkom tržištu, ne isplati im se ne izlaze na tržište, to znači da će oni ili tražiti druga tržišta ili će smanjivati proizvodnju.

Dr. Savić navodi da će, za početak, ako im to ne bude odgovaralo, verovatno smanjivati proizvodnju. Ističe da će za sve ove procese trebati neko vreme da se sprovedu.

Kako to utiče na Srbiju?

Osvrćići se na potencijalne negative efekte na Srbiju, dr. Savić podseća da veliki broj nemačkih kompanija koje svoje proizvode izvode u SAD, posebno u  automobilskoj industriji, ima svoje fabrike u Srbiji.

Foto-kolaž: Shutterstock

- To je direktna šteta koju će Srbija trpeti. Moja je procena da će ta šteta biti značajno veća nego što je šteta vezana za direktan uvoz. Pri tome, mi možda Amerikancima nešto "ispeglamo" oko njihove metodološke računice, mada oni to primenjuju u celom svetu.

Šta je Trampov cilj?

Objašnjavajući Trampove motive za uvođenje novih sankcija dr. Savić ukazuje na diskrepanciju između tvrdnji srpske vlasti koja navodi da postoji deficit u trgovini te da je američki izvoz  viši od srpskog, dok Tramp tvrdi obrnuto, što je i dovelo do iznosa od 37 odsto.

-  Ustvari Tramp to vrlo jednostavno gleda. On gleda kolika treba da bude carina da bi on mogao, u nekom kratnom vremenu, da uravnoteži spoljnotrgovinsku razmenu - kaže dr. Savić.

Prema njegovom mišljenju, Tramp ne traži da se više izvozi u Srbiju.

- On želi da bude jednostavno ovako - ako je sad 620 miliona izvoz da 620 miliona bude i uvoz, i onda će on razmišljati o drugim carinama - navodi.

Krajnji motiv je zapravo preseljenje proizvodnje u SAD.

- Dođite u Ameriku i imaćete carine 0! Visoke carine će biti veliki motiv kompanijama da presele proizvodnju u SAD. Ali ko će onda zapošljavati radnike nemačke ili kineske radnike? - kaže Savić.

Bojazan postoji, to jeste Trampova ideja

Što se Srbije tiče, navodi da se strancima, na primer, nemcima, ne isplati da fabrike vrati u maticu jer su u našu zemlju došli zbog jeftinije radne snage i resursa.

Foto: Shutterstock

- Da se vrate te fabrike iz Srbije u Nemačku, to se njima ne isplati. Oni su ovde i došli zbog niske cene radne snage, niske cene gasa, električne energije kao i ogromnih državnih subvencij. Država im je, praktično, dobro na usluzi - navodi.

Strane kompanije sada moraju da se preračunaju i vide šta im je isplativije - da ostanu ovde ili da premeste proizvodnju u SAD gde neće imati pomoć države, gde su drugačiji propisi i gde je cena radne snage mnogo skuplja.

- Tako da, kako god da okrenemo, u suštini, ne piše nam se dobro - zaključuje dr. Savić.

(Telegraf Biznis)