Tramp je carinama dokazao da je globalista poput Hitlera i Straljina: Brutalan komentar čuvenog istoričara

Niko nije dosledniji u osuđivanju globalista i globalizma od Donalda Trampa. Carina mu je možda omiljena reč, ali „globalista“ je njegov omiljeni epitet. I kako je onda ironično što su se Tramp i njegova druga administracija pojavili kao super-globalistička nakaza.

Trampov pokret MAGA („Učinimo Ameriku ponovo velikom“) navodno predstavlja okretanje leđa ostatku sveta. Naslanjajući se na izolacionistički pokret „Amerika na prvom mestu“ pilota Čarlsa Lindberga iz 1930-ih, cilj mu je da raskine prekogranične veze koje su decenijama podržavale ekonomske odnose, piše u svojoj kolumni za Prodžekt Sindikejt istoričar Harold Džejms.

Teme za vas

Pre MAGA-e, dominirala je slobodna i otvorena trgovina. Zemlje poput Kine i Rusije uvedene su u Svetsku trgovinsku organizaciju pod pretpostavkom da će ih integracija sa globalnom ekonomijom podstaći na političku liberalizaciju.

Foto: Tanjug/AP

Veliki broj migranata, i kvalifikovanih i nekvalifikovanih, svake godine dolazio je u Ameriku u potrazi za ekonomskim prilikama koje nisu mogli da nađu kod kuće. Međutim, liberalni svetski poredak sada je zamenjen Trampovim zbunjujućim nizom carina, uglavnom usmerenih protiv dugogodišnjih američkih prijatelja i saveznika, kao i često brutalnim deportacijama migranata.

Štaviše, dok su Sjedinjene Američke Države nekada obezbeđivale globalni sistem otvorenih tržišta kapitala, sada Trampovi savetnici predlažu izuzetne intervencionističke mere za uvođenje novog režima.

Između ostalog, žele da pretvore kratkoročne državne obveznice u veoma dugoročne, što je izuzetno razoran potez koji bi većina vlasnika obveznica smatrala neispunjenjem obaveza. U svakom slučaju, cilj Trampove administracije jeste da odbaci stubove sistema koji mnogi MAGA pristalice više ne smatraju korisnim.

Globalizam za stolom

Ali Tramp je, zapravo, još uvek duboko uključen u igru globalizacije. Njegov ključni savetnik i finansijski podržavalac, Ilon Mask, ima ogroman međunarodni portfelj poslovnih interesa, posebno u Kini, a i sam Tramp ima vlasništvo nad nekretninama širom sveta. Takvi globalni interesi postali su ključni za novu američku politiku.

Foto: Tanjug/AP

Jedini pravi adut koji bi Tramp mogao da iskoristi da dovede ruskog predsednika Vladimira Putina za pregovarački sto jeste mogućnost velikog priliva američkih ulaganja u rusku energetiku i rudarstvo.

Trampov „transakcioni“ pristup – sklapanje međunarodnih poslova – samo je globalizam pod drugim imenom. Izraz „globalista“ potiče od Ernsta Jeka (Ernst Jäckh), naučnika koji je emigrirao iz Nemačke i predavao na Univerzitetu Kolumbija. On je tu reč koristio u knjizi Rat za čovekovu dušu iz 1943. godine da opiše prirodu „hitlerizma“. Nacistički vođa, pisao je Jek, „započeo je ‘sveti rat’ kao Božji izaslanik naroda izabranog ne za imperijalizam, već za globalizam – njegov beskonačni svet“.

Teheranska konferencija novembra—decembra 1943. godine, prva u Drugom svetskom ratu na kojoj su učestvovali lideri tri velike savezničke sile: Staljin, Ruzvelt i Čerčil, sleva nadesno. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / U.S. Signal Corps / hdl.loc.gov

Hitler i Staljin bili su globalisti u smislu da su osvajanje i širenje uticaja smatrali ključem za jačanje svojih režima. Obojica su čak držali globus na stolu – detalj enterijera koji je neizbrisivo ismejan u filmu Veliki diktator Čarlija Čaplina. Ubrzo nakon toga, etiketa „globalista“ počela je da se koristi u raspravama o ulozi Amerike u svetu.

Nakon Drugog svetskog rata, protivnici američkog internacionalizma koristili su ovaj izraz kao pogrdan (i ponekad opravdan) naziv za sistem Ujedinjenih nacija ili američke intervencije u Koreji, Vijetnamu i na Bliskom istoku. Tada je ta etiketa imala određenu retoričku snagu jer je predstavljala globalnu pohlepu za moći lišenu etičkog temelja.

Suverenizam i "poredak ljubavi"

Istina, neki MAGA zagovornici tvrde da slede dublji princip u pokušaju preispitivanja svetskog poretka. Taj princip se zove suverenizam – ideja da država ima isključivu dužnost prema sopstvenim građanima.

Kako je potpredsednik Dž. Di. Vens (J.D. Vance) rekao za Fox News u januaru: „Volite svoju porodicu, pa onda svog komšiju, pa svoju zajednicu, pa svoje sunarodnike. Tek onda možete da se fokusirate i date prioritet ostatku sveta.“ Zatim je na platformi Iksa (bivši Tviter) koju vodi Mask objavio: „Samo izguglajte ordo amoris.“

Foto: Tanjug/AP

Iako je malo verovatno da su Vensove pristalice shvatile tu referencu, izazvala je burnu debatu među intelektualcima. Ordo amoris („poredak ljubavi“) se odnosi na viđenje svetog Avgustina o posledicama božanske ljubavi. Kako hrišćani mogu da ispune svoju dužnost da vole sve ljude, kada takva ljubav neizbežno podrazumeva izbor – ono što bi savremeni politikolozi nazvali kompromisima?

Vensov odgovor je da bi milosrđe (caritas) trebalo najpre da ide onima koji su nam najbliži. Međutim, nigde u avgustinskoj ili hrišćanskoj tradiciji se zapravo ne kaže da porodica ide prva, zatim susedi, pa tako redom. Naprotiv, caritas se oduvek posebno odnosio na obavezu prema strancima, a globalizacija je već dugo omogućila takve interakcije na velikim razdaljinama.

U zapanjujućem i prosvetljujućem potezu, papa Franja – koji ima daleko više kredibiliteta da govori o katoličkoj doktrini od nedavno obraćenog Vensa – upravo je to naglasio u pismu upućenom američkim biskupima. „Pravi ordo amoris koji treba promovisati“, objašnjava papa, „otkrivamo stalnim razmišljanjem o priči o milosrdnom Samarićaninu.“

Slično tome, papa Jovan Pavle II – poljski papa koga su konzervativci nekada slavili – uvek je isticao da je solidarnost, bratska ljubav, središnja za svako hrišćansko razumevanje moralnog poretka. A papa Pije XII, kako papa Franja ističe u svom pismu, formulisao je apostolsku konstituciju o zaštiti migranata.

Trampov MAGA globalizam

Globalizam, kao etički neutemeljena trka za međunarodnom prednošću, nalazi se u samoj srži MAGA pokreta. On promoviše viziju koja će na kraju dovesti do haosa, a ne do poretka.

Jose Luis Magana

Jek je bio u pravu u vezi sa bitkom za dušu sveta. Spas za Sjedinjene Države sada se možda krije u novom sloganu: Učinimo Ameriku ponovo principijelnom.

(Telegraf Biznis)