Da li Tramp može da menja carine "kako mu padne na pamet"? Odgovor je da, ali uz veliko ograničenje

Nedavni potezi američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa carinama izazvali su globalnu pometnju i postavili pitanje granica njegove moći u oblikovanju trgovinske politike. Nakon što je uveo drastične carine na uvoz iz većine zemalja, Tramp je u samo 24 sata napravio iznenadni preokret, privremeno smanjujući carine za mnoge partnere, dok je pojačao pritisak na Kinu. Ovaj nepredvidivi pristup doveo je svetske lidere i poslovne krugove u dilemu: može li predsednik zaista tako brzo i često menjati carinske odluke?

Preokret koji je uzdrmao tržišta

Teme za vas

Početkom aprila 2025, Trampova administracija uvela je visoke "recipročne" carine na uvoz iz desetina zemalja, uz već postojeću opštu carinu od 10% na skoro sav uvoz. Kina je bila posebno pogođena, sa carinom podignutom na 104%. Ove mere izazvale su najveću finansijsku nestabilnost od početka pandemije COVID-19, brišući bilione dolara sa berzi i izazivajući zabrinjavajući rast prinosa na američke državne obveznice. Ipak, manje od 24 sata kasnije, Tramp je najavio 90-dnevnu pauzu u primeni povišenih carina za većinu zemalja koje nisu uzvratile istom merom. Objasnio je novinarima da je smatrao da su ljudi "malo preterali" i postali "nervozni". "Morate biti fleksibilni", priznao je. Tržišta su odmah reagovala, a indeksi Dow Jones i Nasdaq porasli su za gotovo 3000, odnosno više od 12%.

Strategija ili slučajnost?

Administracija je pokušala da predstavi ovaj preokret kao deo unapred smišljene strategije. Minstar finansija, Skot Besent, izjavio je da je to bio plan od početka kako bi se stvorio "maksimalni pregovarački pritisak". "Mogli biste čak reći da je namamio Kinu u lošu poziciju", dodao je Besent. Međutim, Tramp je kasnije nagovestio da je tržišni kaos, naročito kretanja na tržištu obveznica, uticao na njegovu odluku.

- Gledao sam tržište obveznica. Video sam sinoć kako su ljudi postali pomalo nervozni - rekao je Tramp. Priznao je da je odluka doneta "prilično rano ujutro" i da je bila napisana "iz srca", bez konsultacija sa advokatima, što budi sumnju u tezu o dugoročnoj strategiji.

Pravni okvir i predsedničke ovlasti

Postavlja se ključno pitanje: Da li predsednik SAD-a zaista ima ovlašćenja da tako često menja carinske odluke? Odgovor je potvrdan, ali uz važna ograničenja. Predsednik ima značajne ovlasti u trgovinskoj politici, često delegirane zakonima kao što su Zakon o trgovini iz 1974. ili Zakon o širenju trgovine iz 1962. Ovi zakoni omogućavaju predsedniku da uvede carine u određenim okolnostima, kao što je zaštita nacionalne sigurnosti ili odgovor na nepoštene trgovinske prakse drugih zemalja.

Međutim, te ovlasti nisu apsolutne. Ustav SAD-a daje Kongresu primarnu ovlast za "regulaciju trgovine sa stranim državama". Kongres može usvojiti zakone koji ograničavaju predsednikovu diskreciju ili čak poništiti njegove carinske mere. Takođe, predsedničke odluke o carinama podložne su sudskom preispitivanju, pri čemu sudovi mogu odlučiti da li su te odluke u skladu sa zakonima i Ustavom.

Politički i ekonomski pritisci

Domaće industrije, potrošači i međunarodni partneri mogu vršiti pritisak na predsednika da menja smer politike. Zbog Trampovih poteza, već su se pojavili predlozi zakona u Senatu koji bi ograničili predsedničke ovlasti, zahtevajući odobrenje Kongresa za carine unutar određenog roka (npr. 60 dana), inače bi one prestale važiti.

Posledice nepredvidivosti

Stalno menjanje pravila igre stvara "nepredvidivost koju vlade i kompanije mrze", kako kaže analitičar Daniel Rasel iz Asia Society Policy Institute. Iako su mnoge zemlje pozdravile 90-dnevnu odgodu kao "privremenu odgodu izvršenja", opšti osećaj nesigurnosti ostaje. Kompanije poput Walmart-a priznaju da je zbog "vrlo fluidne" situacije teško predvideti troškove i planirati nabavku. Ova neizvesnost može usporiti poslovne investicije i potrošnju domaćinstava. Neki analitičari čak sugerišu da bi Trampova nepredvidivost mogla učiniti Kinu privlačnijom za neke kompanije, jer ona, uprkos visokim carinama, nudi stabilnost u poređenju sa stalnim promenama američke politike prema drugim azijskim zemljama.

Donald Tramp, kao predsednik SAD-a, ima zakonske ovlasti da menja carinsku politiku, ali ta moć nije neograničena i podložna je kontroli Kongresa, sudova, te političkim i ekonomskim pritiscima. Njegov nedavni nagli preokret pokazuje da je spreman koristiti te ovlasti na dinamičan i nepredvidiv način, često reagirajući na trenutne tržišne ili političke okolnosti. I dok administracija pokušava da ovo predstavi kao deo pregovaračke strategije, posledice takvog pristupa su stvarna ekonomska nesigurnost i otežano planiranje za kompanije i vlade širom sveta, ostavljajući pitanje šta će biti njegov sledeći potez u globalnom trgovinskom ratu.

(Telegraf Biznis/Poslovni)