Ovo su zvanične plate ministara Vlade Srbije

U skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Srbije, visina plata ministara je regulisana nizom zakonskih i podzakonskih akata koji definišu osnovicu za obračun, koeficijente, kao i posebne naknade. Ključni akti koji uređuju ovu oblast uključuju Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o Vladi Republike Srbije, kao i Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata izabranih, postavljenih i imenovanih lica.

Većina ministara prima osnovnu platu od oko 150.000 dinara mesečno, ali to nije uvek slučaj.

Najveće ministarske plate

1. Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, ima najveću platu među ministrima, koja iznosi oko 372.000 dinara mesečno.
2. Zoran Gajić, ministar sporta, prijavio je mesečna primanja od 434.000 dinara, što uključuje 285.000 dinara od nacionalnog priznanja i 149.000 dinara kao ministar.

Dodatni prihodi Neki ministri ostvaruju dodatne prihode kroz članstvo u upravnim odborima ili druge funkcije:

1. Siniša Mali, ministar finansija, pored ministarske plate od 160.425 dinara, prima dodatnih 74.981 dinar kao član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, što ukupno iznosi 235.406 dinara mesečno.
2. Adrijana Mesarović, ministarka privrede, ima ukupna mesečna primanja od 234.914 dinara, uključujući ministarsku platu od 149.848 dinara i dodatak od 85.066 dinara kao predsednica Upravnog odbora Fonda za razvoj.
3. Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, prima dodatnih 98.000 dinara mesečno kao naknadu za odvojeni život, što mu povećava ukupna primanja na oko 300.000 dinara.
4. Usame Zukorlić, ministar zadužen za pomirenje, regionalnu saradnju i društvenu stabilnost, mesečno zarađuje 235.513 dinara primajući dve plate – ministarsku u iznosu od 150.447 i kao član Upravnog odbora Fonda za razvoj 85.066 dinara.
5. Nemanja Starović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ukupno zarađuje 317.000 dinara, uključujući plate kao predsednik nadzornog odbora "Milan Blagojević – Namenska", ministar i član upravnog odbora Fonda za razvoj.

Plata ministara sa specifičnim dodatnim prihodima

1. Maja Popović, ministarka pravde, ima mesečnu zaradu od 358.186,45 dinara, uključujući platu od 45.000 dinara kao ispitivač u Komisiji za polaganje državnog stručnog ispita, ministarsku platu od 158.239,66 dinara i 154.946,79 dinara kao član Visokog saveta tužilaštva.
2. Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade zadužen za praćenje stanja projekata iz različitih ministarstava, zarađuje 161.042,71 dinara mesečno.

Najniža primanja među ministrima

1. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, ne prima ministarsku platu, već je zadržao platu od 160.000 dinara kao hirurg u Kliničkom centru Srbije.
2. Jelena Zarić Kovačević, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, i Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, imaju istu mesečnu platu u iznosu od 156.441 dinara.
3. Bratislav Gašić, ministar odbrane, i Nikola Selaković, ministar kulture, zarađuju po 155.842 dinara mesečno.
4. Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, prima 151.646,43 dinara.
5. Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiju, prijavila je zaradu od 149.848 dinara.
6. Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, prihoduje 122.058,11 dinara mesečno.
7. Darko Glišić, ministar za javna ulaganja, zarađuje 159.438 dinara.
8. Novica Tončev, ministar bez portfelja, zadužen za oblast unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština, mesečno zarađuje 157.955,95 dinara, dok Đorđe Milićević, ministar za odnose sa dijasporom, zarađuje 157.640,28 dinara.
9. Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, sprečavanje nasilja nad ženama, ekonomsku i političku osnaženost žena, zarađuje 150.447 dinara.

Ministar bez plate

Nenad Popović, ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve, prijavio je nula dinara mesečno, navodi se u izveštaju Agencije.

Plate ministara

Plate ministara se obračunavaju kao osnovica pomnožena sa koeficijentom, što znači da visina plata zavisi od visine osnovice koja se definiše zakonom, kao i koeficijenta koji je specifičan za funkciju. U praksi, osnovica se ažurira svake godine u skladu sa budžetom, dok koeficijent zavisi od funkcije i nivoa odgovornosti ministra.

Osim osnovne plate, ministri mogu ostvariti i dodatne naknade, kao što su naknade za odvojeni život, naknade iz upravnih odbora i drugih tela, kao i naknade u vidu nacionalnih priznanja ukoliko zakon to omogućava. Takođe, u skladu sa zakonodavstvom, ministri imaju pravo na staž, što može povećati njihovu platu do 20% u zavisnosti od dužine službe.

Zakonodavni okvir

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika – iako ministri nisu državni službenici u klasičnom smislu, ovaj zakon delimično reguliše obračun njihovih plata, s obzirom na to da se osnova za obračun i mnoge druge odredbe primenjuju i na članove Vlade.

Zakon o Vladi Republike Srbije – predviđa da članovi Vlade, uključujući ministre, imaju pravo na platu koja se isplaćuje iz budžeta Republike Srbije. Ovaj zakon daje osnovu za pravilno definisanje plata članova Vlade u skladu sa njihovim funkcijama i zaduženjima.

Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata izabranih, postavljenih i imenovanih lica – precizno definiše koeficijente na osnovu kojih se obračunavaju plate ministara. Koeficijent za ministra obično se kreće od 5.5 do 6, u zavisnosti od konkretne funkcije, dok osnovica za obračun plata za sve državne funkcije iznosi oko 27.000 dinara, prema podacima iz budžeta za svaku godinu.

Uporedna analiza u regionu

Prosečna plata ministara u Srbiji iznosi oko 1.059 evra, što je najniže u regionu. Za poređenje:

• U Hrvatskoj je prosečna ministarska plata 2.970 evra,
• U Bosni i Hercegovini 2.608 evra,
• U Sloveniji 3.445 evra.

Regulativa koja definiše plate ministara u Srbiji bazira se na pravilima koja osiguravaju transparentnost u obračunu plata, uz poštovanje zakonskih okvira koji se odnose na obračun plata za državne funkcionere. Na taj način, plate ministara su jasno utvrđene zakonima i uredbama, uz mogućnost dodatnih naknada koje mogu biti specifične za određene funkcije i okolnosti, pištu srpski mediji.

(Telegraf Biznis)