Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Слађана Точиловац Шаљић
Неприхватљиво и противзаконито. Економски интерес суверених држава не може се брисати арбитражним одлукама ЕК. Нити било ког другог тела ЕУ. Не постоји правни основ за овакву врсту забрана, посебно што ЕУ нема сопствена налазишта гаса која би задовољила потребе целокупног европског тржишта. Гас није ни идеологија нити демократски али ни недемократски принцип, већ енергент који покреће читав низ индустрија и одржава социјалну стабилност. Осим тога, за овакве дискриминаторне одлуке без одлуке СБ УН сваки арбитражни међународни суд донео би поништавајућу пресуду. Нико нема права да изазива хуманитарну катастрофу, економски пад, социјалну нестабилност. Гас је роба као и свака друга и тржиште и економски интерес одређују опредељење држава где ће га набављати. Са планираним декарбонизацијом и увођењем обновљивих извора енергије ствара се баланс, као и са диверсификацијом добављача. Али забране на штету економског интереса су противправне и антицивилизацијски. Јер није у питању чизбургер из Мекдоналдса већ напајање свих постројења , индустријских погона, електро енергетског система, система за грејање јавних институција, болница, школа итд. У питању је и цена , потрошња, привредни раст.Од Грчке до Немачке постоји проблем са падом животног стандарда грађана, високим ценама трошкова грејања и ел енергије. Губитком десетина хиљада радних места због погрешних одлука које се доносе у ЕУ.До нестанка ел енергије у више држава одједном.Економија је живот и она не трпи забране и огрсничења