Ovaj podatak većina ljudi ne zna: Ovoliko novca je Sovjetski savez izgubio u Drugom svetskom ratu!

Danas se obeležava 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, jednog od največih i najsmrtonosnijih konflikta u ljudskoj istoriji. Evropa, kao jedno od glavnih poprišta rata, ostala je opustošena i devastirana u svakom smislu - ljudske žrtve su se brojale u desetinama miliona a meterijalna šteta je delovala nenadoknadivo.

Tokom Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je pretrpeo ogromne ljudske i materijalne gubitke, a finansijski troškovi odbrane zemlje od nacističke Nemačke bili su među najvišima u istoriji ratovanja.

Teme za vas

Finansijski troškovi rata

Prema istraživanju i procenama ekonomista Džejmsa R. Milara i Suzan J. Linc, objavljenom u časopisu "The Journal of Economic History", ukupni ratni troškovi Sovjetskog Saveza iznosili su oko 790 milijardi rubalja po cenama iz 1937. godine

Foto: Shutterstock

Prema analizi Marka Harisona, profesora ekonomske istorije sa Univerziteta u Vorviku, ovi gubici mogu se ekvivalentno izraziti kao:

• 2,6 do 3 triliona američkih dolara u današnjim vrednostima
• što je približno 2,4 do 2,8 triliona evra, u zavisnosti od kursa

Ova procena uzima u obzir ne samo direktne ratne troškove, već i gubitak kapitalne imovine i smanjenje proizvodnje.

Materijalna razaranja

Operacija Barbarosa, Nemačka invazija na Sovjetski Savez, otpočela je 22. juna 1941. godine. To je bila najveća vojna invazija u istoriji i otvorila je Istočni front u Drugom svetskom ratu, koji je postao jedno od najsmrtonosnijih i najbrutalnijih ratišta tog sukoba.

Invazija na Rusiju 1942. godine Foto: Shutterstock

Osim ogromnog gubitka ljudskih života, Nemačka invazija izazvala je i enormna materijalna razaranja.

• Uništeno je oko 1.710 gradova i 70.000 sela te se procenjuje da je oko 25 miliona ljudi ostalo bez domova
• Oko 6 miliona kuća, 98.000 farmi, 32.000 fabrika, 82.000 škola, 43.000 biblioteka i 6.000 bolnica

Poljoprivredni sektor je pretrpeo masivne gubitke - gubitak stočnih grla se brojao u milionima dok je značajan deo poljoprivrednog zemljišta postao neupotrebljiv.

Ekonomski pad

Brza nemačka ofanziva dovela je do okupacije teritorija koje su pre rata činile preko 60 odsto proizvodnje uglja, sirovog gvožđa i aluminijuma, kao i 40 odsto proizvodnje žitarica i 60 odsto stočnog fonda.

Sovjetski BDP je pao za oko 34 odsto između 1940. i 1942. godine, a industrijska proizvodnja se nije vratila na nivo iz 1940. sve do početka 1950-ih.

Međunarodna pomoć i oporavak

Sovjetski Savez je tokom rata primio značajnu pomoć kroz program Lend-Lease, vrednu oko 11 milijardi dolara, što je pomoglo u održavanju ratnih napora i ekonomije.

SSSR je nakon Drugog svetskog rata preduzeo intenzivne napore za obnovu svoje ekonomije, suočavajući se s ogromnim razaranjima i gubicima. Oporavak je bio neujednačen: industrija se brzo revitalizovala, dok je poljoprivreda beležila sporiji napredak.

Vlasti su već krajem 1940-ih pokrenule ambiciozne petogodišnje planove obnove. Industrijska proizvodnja dostigla je predratni nivo već do 1948. godine, zahvaljujući centralizovanom planiranju i mobilizaciji radne snage. Međutim, oporavak poljoprivrede bio je znatno sporiji, a životni standard građana ostao je nizak tokom celog perioda neposredno posle rata. Sovjetski Savez se ekonomski stabilizovao do sredine 1950-ih, ali uz velike ljudske žrtve i strogu državnu kontrolu.

Ukupni gubici Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata predstavljaju jedne od najtežih u istoriji čovečanstva, kako u ljudskim životima, tako i u ekonomskim i infrastrukturnim razaranjima.

(Telegraf Biznis)