Čistačice otkrile horor iskustva: WC šolja kao ugalj, mačke sve uneredile - najgore je čistiti iza pokojnika!

Za većinu nas, čišćenje znači nedeljno usisavanje, brisanje prašine kao i nešto češće ribanje kupatila i kuhinje. Ali za profesionalce, svakodnevica često izgleda sasvim drugačije. Njihove priče su i one o domovima koje je progutala nehigijena i nesreća.

Iako se ovom profesijom bave i muškarci, žene predstavljaju većinu radne snage. Prizori koje čistačice zatiču iznenađujuće često više podsećaju na scene iz horor filmova nego na svakodnevni nered.

Teme za vas

Evo su priče koje su spremačice podelile na društvenim mrežama a govore o i izdržljivosti žena koje rade jedan od najprljavijih poslova na svetu.

Stan u kome je vreme stalo

Jedna čistačica iz Beograda je pozvana da sredi stan čiji je vlasnik preminuo još početkom 2000-ih. Vrata su otvorena prvi put nakon više od 20 godina.

Kako kaže, stan je bio veoma mračan, vazduh neverovatno zagušljiv dok su zidovi bili natopljeni vlagom a plafoni prekriveni crnom buđi. Nameštaj se raspadao pod prstima, a knjige i odeća razbacana po stuanu su bili slepljeni od vlage.

- Kad sam ušla u kupatilo, nisam mogla da razaznam da li gledam u WC šolju ili u komad uglja - rekla je čistačica. Rad u tom prostoru zahtevao je specijalnu zaštitnu opremu, a uklanjanje buđi trajalo je više od dve nedelje - podelila je svoju priču.

Kuća tišine

Jedna od najjezivijih priča dolazi od čistačice koju je život odveo u inostranstvo gde je kratko vreme bila deo specijalizovanog timova koji se bavio čišćenjem stanova u kojima su ljudi preminuli a čija su tela pronađena posle dužeg vremena.

U jednom takvom stanu. muškarac je preminuo prirodnom smrću, a njegovo telo je pronađeno mesecima kasnije, tek kada su se komšije požalile na miris.

Pošto je policija ušla, konstatovala smrt, i mrtvozornik odneo telo nesrećnog čoveka, specijalizovani tim je ušao da očisti stan.

-  Telo se dugo raspadalo na sofi. Tečnosti su iscurile svuda na pod. I zidovi su bili isprskani a sve je bilo prekriveno muvama. Smrad je bio nepodnošljiv. Sve je smrdelo na smrt- navela je čistačica.

Čišćenje je zahtevalo posebnu opremu i rezultiralo je uklanjanjem celog poda i nameštaja.

- Najgore je što se sve to odvijalo u stanu koji spolja izgleda normalno - dodala je.

Mačija katastrofa

Jedna čistačica je radila je u stanu starije gospođe koja je tokom godina udomila više od deset mačaka. Godine su uzele svoje i starica više nije mogla da održava stan.

Mačke su obavljale nuždu svuda po stanu, a pesak koji je namenjen za to nije menjan mesecima. Podovi su bili puni mačjeg izmeta i dlaka. Nameštaj je bio izgreban, smrdljiv i neupotrebljiv.

- Tepisi su bili neverovatni! Hodali smo po slojevima urina - rekla je spremačica.

Zbog amonijaka u vazduhu morala je da nosi masku sa filterom, a dezinfekcija je trajala četiri dana.

Posao čistačice nije lak. Mnogi na njih gledaju sa visine kao da ne razumeju da ove žene vraćaju red i dostojanstvo ljudima.

(Telegraf Biznis)