Jaroslav se vratio staroj biljci koju su svi nekad gajili u Srbiji: Uložio malo, a prodao sve

Mak, koji je ovih dana u punom cvetu, ponovo osvaja oranice širom Vojvodine. Zahvaljujući vremenskim uslovima koji mu pogoduju, mnogi ratari koriste priliku da na vreme zaštite useve od štetočina i bolesti, ne bi li očuvali potencijalno odličan prinos. U svetlu sve nepredvidivijih klimatskih uslova i nesigurnih prihoda od tradicionalnih kultura, sve više poljoprivrednika odlučuje se upravo za mak kao sve popularniju alternativu.

Jedan od onih koji je ponovo otkrio potencijal ove kulture je Jaroslav Balaž iz Gložana, koji se nakon petnaest godina pauze vratio gajenju maka. Kako kaže, ovogodišnje umereno toplo vreme bez mrazeva obećava prinose između 500 i 700 kilograma po hektaru.

Teme za vas

– S obzirom na sve veće troškove i niske otkupne cene osnovnih ratarskih kultura, mak se čini kao razumnija opcija – objašnjava Balaž. Osim samog semena, u gajenje je potrebno uložiti i u sredstva za zaštitu bilja, ali ta ulaganja nisu velika u poređenju sa drugim kulturama.

Zaštita i kvalitet – ključni faktori za izvoz

U proizvodnji maka ključne su dve faze zaštite – jedna na početku cvetanja, kada se biljke štite od insekata, i druga pri kraju cvetanja. Ukupan broj tretmana zavisi od vremenskih prilika, a posebna pažnja posvećuje se korišćenju preparata koji su odobreni u Evropskoj uniji, jer se dobar deo prinosa planira izvesti u Češku i Slovačku.

Idealni uslovi tokom cvetanja su suvo i umereno toplo vreme – previše kiše šteti kvalitetu zrna, dok previsoke temperature ubrzavaju sazrevanje i rezultiraju praznim mahunama.

Trenutna veleprodajna cena maka kreće se između 2,5 i 3 evra po kilogramu, dok su cene na pijacama i u pekarskoj industriji znatno više, ali u manjim količinama. Balaž se nada da će ceo njegov ovogodišnji rod biti prodat na inostranom tržištu.

Raste interesovanje i među drugim proizvođačima

Miša Hromčik, dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, primećuje da je ove godine u njegovom kraju zasejano znatno više maka nego ranije – čak dvostruko više, na površini od oko 250 do 300 hektara. Prema njegovim rečima, iako klimatski uslovi obećavaju dobar prinos, ostaje problem kvaliteta i standardizacije proizvodnje.

– Mnogi proizvođači ne poštuju pravila i nemaju ugovorene otkupe s izvoznicima. Ne razlikuju industrijski mak od prehrambenog, a upravo ta razlika je ključna za izvoz. Ako proizvod ne zadovolji kriterijume, završava na domaćem tržištu – upozorava Hromčik.

Na kraju, cenu maka najviše određuje globalna ponuda – domaći otkupljivači prate stanje na međunarodnim berzama, naročito u Slovačkoj i Češkoj, koje su glavna odredišta maka iz regiona. Ako vremenske prilike ostanu povoljne, ovo bi mogla biti jedna od boljih sezona za ovu kulturu koja se polako vraća na velika vrata.

Kakva je situacija u Srbiji?

U Srbiji se mak još uvek gaji na relativno malim površinama, ali interesovanje među poljoprivrednicima raste, naročito u Vojvodini, gde klimatski uslovi i kvalitet zemljišta omogućavaju dobar prinos. Ipak, glavni izazov za veći povratak maka na domaće njive jeste nedostatak organizovanog otkupa i tržišne sigurnosti.

Uprkos dobroj ceni na inostranim tržištima, mnogi proizvođači nemaju pristup izvoznim kanalima, niti zadovoljavaju stroge standarde kvaliteta koje traže evropski kupci. Problem predstavlja i nedovoljna edukacija o razlikama između prehrambenog i industrijskog maka, što dodatno ograničava konkurentnost na stranom tržištu.

Ukoliko bi se u narednim godinama stvorila bolja infrastruktura za otkup i preradu, kao i podrška u vidu subvencija i edukacije, mak bi mogao postati značajnija kultura u domaćoj poljoprivredi – naročito za male i srednje proizvođače koji traže alternativu klasičnim ratarskim usevima.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)