Biser Jugoslavije truli u korovu: Pogledajte zgradu koja je bila jedan od najvećih projekata Srbije i Hrvatske

Skrivena od očiju javnosti, na samoj periferiji Zagreba, stoji napuštena Univerzitetska bolnica koja je nekada zamišljena kao jedan od najambicioznijih medicinskih projekata u bivšoj Jugoslaviji. Trebalo je da ima više od hiljadu kreveta, sedamdesetak ordinacija, amfiteatre za predavanja, pa čak i sopstvene seminarske sale.

Smeštena nedaleko od novog zagrebačkog rotora, naselja Lanište i tržnog centra Arena, danas stoji prazna – sablasna betonska masa, ogoljena i ruinirana, kao svedočanstvo neispunjenih obećanja i propalih snova. Građani Zagreba su kroz samodoprinos finansirali ovaj megaprojekat, izdvajajući 1,5% svojih plata, uverenih da ulažu u budućnost zdravstva čitavog regiona. Umesto toga, bolnica nikada nije završena, a u nju je utučeno oko 150 miliona evra.

Teme za vas

Kako je sve počelo – pa stalo

Sve je krenulo ambiciozno – 1984. godine slovenački arhitektonski biro sa iskustvom u gradnji bolnica širom tadašnje Jugoslavije pobedio je na konkursu. Zagreb je želeo da prati korak sa Beogradom i Ljubljanom, koje su već imale moćne kliničke centre.

Projekat je podržan na dva referenduma, a početak gradnje obeležen je svečanostima uz reku Savu – sportskim takmičenjima za decu i koncertom grupe Aerodrom. Delovalo je kao da se gradi svetla budućnost, baš kao u scenama iz filma Lepa sela lepo gore, pre nego što sve krene nizbrdo.

Krajem 80-ih dolazi finansijska kriza, zatim hiperinflacija i rat. Gradilište je napušteno, a projekat otišao u stečaj. Danas je pravni status ove zgrade: "Univeritetska bolnica Zagreb u osnivanju – u likvidaciji".

Ogromna građevina koju su pregazile godine i nebriga

Da bi bolnica bila završena, potrebno je uložiti još stotine miliona evra. Ali čak i kad bi novac postojao, problem ostaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Svake godine pojavi se neka vest o planovima da se tu izgradi Nacionalna dečja bolnica ili zagrebačke terme, ali sve ostaje samo na rečima.

U međuvremenu, zgrada sve više propada. Kradljivci noću odnose metalne cevi, šipke i obloge, razbijeno staklo leži posvuda, a zidovi su prekriveni grafitima. Stepenice su pune rupa, plafoni urušeni, priroda polako preuzima prostor. Poneki delovi izgledaju kao da su namerno uništeni.

Bolnica postaje pacijent

Ironično je što je bolnica građena da izdrži zemljotres jačine devet stepeni Rihterove skale. Tokom pandemije i nakon zagrebačkog zemljotresa 2020, kada su gradske bolnice oštećene, mnogi su se pitali – zašto ovo zdanje i dalje propada?

Danas, umesto doktora u belim mantilima, zidove krasi mural domaće umetnice Tee Jurišić, koji prikazuje lekare u borbi protiv korone – simbolično i tužno, u isto vreme.

Raj za urbane istraživače i snimatelje

Ispred bolnice postoji parking, a vikendom ljudi roštiljaju u obližnjem parku. Kompleks obezbeđuje čuvar – pre svega zbog skladišta nekoliko firmi koje koriste deo prizemlja – ali to ne sprečava urbane istraživače da sa kamerama i dronovima dokumentuju propast ove megagrađevine.

Zgrada je nesigurna i urušava se, pa svako ko uđe – to čini na sopstvenu odgovornost.

(Telegraf Biznis/PunKufer)