Haos u Trampovoj ekonomskoj agendi: Kako su carine dovedene u pitanje i šta to znači?

Presuda saveznog suda SAD protiv predsedničkog ovlašćenja Donalda Trampa da uvede neke od svojih najširih tarifa možda je ozbiljno potkopala njegovu celu ekonomsku strategiju.

Trampova ključna ekonomska politika bile su istorijske carine, ali je njegova administracija tvrdila da su agresivne trgovinske mere samo jedan od tri stuba njegove agende. Trampova ekonomska politika oslanja se na tarife, smanjenje potrošnje i smanjenje poreza – i sve tri komponente su neophodne da bi sistem bio stabilan.

Međutim, tročlano veće američkog Trgovinskog suda blokiralo je Trampove globalne tarife, koje je on uveo pozivajući se na vanredna ekonomska ovlašćenja. Te mere uključuju "tarife Dana oslobođenja", univerzalne tarife od 10% i carine uvedene radi sprečavanja ulaska fentanila u SAD.

Tronožac Trampove ekonomske politike tako je ostao bez jednog oslonca – bar za sada. Bez trgovinskog stuba, cela njegova ekonomska strategija mogla bi se urušiti.

Istorijske tarife naterale su desetine trgovinskih partnera SAD da sednu za sto i pregovaraju s Trampom. Teoretski, takvi trgovinski sporazumi mogli bi otvoriti strana tržišta za američke proizvode, u korist proizvođača i poljoprivrednika.

Prihodi od tarifa mogli su bar delimično da finansiraju izuzetno skupe poreske olakšice koje su Tramp i republikanci u Kongresu uveli, a koje bi mogle podstaći privredni rast i doneti stabilnost tržištima podizanjem gornje granice zaduživanja. Trampova deregulacija i smanjenje javne potrošnje, naročito preko Ministarstva za efikasnost vlade, takođe su mogli da smanje državne troškove i ublaže efekte poreskih olakšica na rastući javni dug, piše CNN.

Zbog krhke konstrukcije, plan za "novu ekonomsku zlatnu eru" naišao je na brojne kritike, pre svega među vodećim ekonomistima, koji smatraju da administraciji nedostaje disciplina, ovlašćenja i politička podrška da ga sprovede.

Povremeni prekidi u trgovinskoj politici, pravne bitke oko DOGE (Odsek za efikasnost vlade) i sukobi unutar Republikanske partije oko zakona nazvanog "Veliki, prelepi zakon" služe kao dokaz.

Ilon Mask, jedan od Trampovih najvećih finansijskih podržavalaca i javno lice DOGE tima, ove nedelje je kritikovao zakon, rekavši da njegovo enormno povećanje američkog duga podriva napore grupe za smanjenje troškova.

Sada, sa mogućnošću da tarifni stub ispadne iz agende, republikanski "jastrebovi deficita" u Kongresu možda neće podržati Trampove poreske olakšice. Mnogi su već bili veoma zabrinuti zbog gotovo 4 biliona dolara vrednog paketa – čak i uz oko bilion dolara nepopularnih rezova u MedicAid-u.

"Povećani prihodi od tarifa (otprilike 150 milijardi dolara godišnje) mogli su pomoći u pokrivanju dela deficita iz paketa za usklađivanje", napisao je Aniket Ša, direktor za održivu i tranzicionu strategiju u firmi "Jefferies", u belešci klijentima u sredu.

Zbog neizvesnog pravnog ishoda, Ša kaže da bi Tramp i republikanci mogli biti primorani da prihvate manje poreske olakšice ili veće rezove u potrošnji kako bi zakon prošao kroz proces usklađivanja s Senatom.

Još više neizvesnosti

Trenutno ima više pitanja nego odgovora. Trampova administracija je uložila žalbu na presudu, koja bi na kraju mogla biti preinačena.

"To otvara pitanje kako će administracija reagovati i da li će ova odluka uticati na poreski paket u Kongresu", rekao je Kit Lerner, jedan od šefova investicionih usluga u Truist Advisory Services.

Čak i dok žalba prolazi kroz pravni sistem – možda i do Vrhovnog suda – presuda bi mogla potkopati Trampove trgovinske pregovore s inostranstvom.

Ti sporazumi su retko najavljivani, iako je ostalo nešto više od mesec dana do isteka tromesečne pauze u sprovođenju "recipročnih tarifa". Administracija je objavila samo okvire sporazuma s Velikom Britanijom i Kinom.

"Verujemo da je jedan od razloga zašto su bilateralni pregovori zastali to što su trgovinski partneri SAD mogli predvideti ovakav ishod. Da li će sada trgovinske pregovore smatrati pitanjem za sudove, ili će se ponovo uključiti u trgovinsku politiku s SAD?“, rekao je Ša.

Ipak, ovaj udarac Trampovoj agendi mogao bi biti samo privremen. Za kompanije, sudska presuda ne donosi gotovo nikakvu sigurnost – naročito zbog žalbe administracije.

"Ako išta, presuda dodatno podiže nivo neizvesnosti s kojom se suočavaju firme i potrošači, jer je to prvi nagoveštaj mogućnosti da bi… tarife mogle biti potpuno ukinute“, rekao je Erni Tedeški iz Yale Budget Lab-a.

"Ali čak i ako budu ukinute, administracija bi mogla pokušati da uvede nove tarife koristeći druga ovlašćenja. Potencijalni ishodi sada su mnogo neizvesniji – i ka nižim i ka višim tarifama", dodaje.

Administracija možda ima alternativne načine da uvede tarife i izbegne pravni nadzor. To bi moglo uključivati korišćenje Sekcije 232 Zakona o proširenju trgovine, koja nije obuhvaćena presudom. Tramp je već koristio ta ovlašćenja za uvođenje tarifa od 25% na čelik, aluminijum, automobile i auto-delove.

"Nije gotovo", rekao je Gari Klajd Hafbauer, nerezidentni viši saradnik u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju dodajući da cela priča ima malo šmeka igre ‘Udari krticu’.

(Telegraf Biznis)