Masovna potražnja radnika u Srbiji: Dnevnica 6.000 dinara, ali niko se ne javlja

Traže se radnici za branje malina, u Guči, okolini Arilja, Kosjerića, Ivanjice, Ljubovije i Bajine Bašte, selima u okolini Čačka i Užica… Stan i hrana mahom su obezbeđeni. Dnevnica, u proseku, od 4.000 do 6.000 dinara (bez obezbeđene hrane). Upravo tako izgledaju oglasne strane ovih dana, ali i vapaji malinara koji tvrde da im se čak i, pored slabijeg roda ove godine, na takve oglase trenutno ne javlja previše radnika. Sezona berbe kreće polovinom juna. Osim nepovoljnih vremenskih prilika koje su i te kako uticale na ovogodišnji rod, pa će on biti ispod proseka, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi koriste priliku da odu iz zemlje, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje.

Malinari iz okoline Arilja upozoravaju da su honorari za berača u poslednjih nekoliko godina u odnosu na cenu maline prilično visoki. Prošle godine su dnevnice bile od 4.000 do 4.500 dinara, a već sada se ide iznad tog iznosa, s tim što vlasnici parcela pod ovim voćem ističu da još ne znaju kakva će biti cena maline.

Teme za vas

Kako ističe Božo Joković, direktor zadruge „Agro eko voće” iz Arilja, ovogodišnji rod je katastrofalan, jer su na njega uticale sve elementarne nepogode.

– Ipak, i prethodne tri godine poslovanja su se loše pokazale, jer su se veliki izvoznici loše odnosili prema malini. Mislili su da samo oni mogu da beru malinu, maltene džabe. Ipak, od toga nema ništa – kaže Joković, podsećajući da je najveći „privredni zločin” kada je reč o malini napravljen 2022. godine, kada su veliki izvoznici slomili manje proizvođače i proizvodnju maline, kao i male hladnjače.

– Tada su digli cenu rada u nebo. To je najlakše tako raditi, a sada veliki hladnjačari i izvoznici posade po hiljadu hektara i nađu Nepalce, Albance, Palestince. Oni im beru za tri, četiri evra, a nas ko pita – nezadovoljan je Joković.

I ostali malinari ističu da su radovi u malinjacima, ali i na plantažama kupina i ostalog jagodičastog voća već počeli, ali radne snage nema dovoljno. Zbog toga će za branje bobičastog voća morati da bude angažovan svaki član domaćinstva. Kažu da posao nije baš lak, radi se po desetak sati, svaki dan, ali je ipak u sezoni veoma dobro plaćen. Problem je isti kao i lane, mladi nisu zainteresovani za takve poslove, a stariji nisu dovoljno produktivni, što je takođe problematično.

Inače, trenutno, sezonski radnici u Srbiji najviše imaju posla u građevinarstvu, gde su često i najviše angažovani u radu na crno, podaci su Inspektorata za rad, ali ilegalnog rada ima i u uslugama smeštaja i ishrane, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda… Rad na crno u poljoprivredi se organizuje tako što određeni broj radnika dobije posao na nekoliko nedelja, uz dnevnice i obezbeđen smeštaj i tri obroka, ali bez bilo kakvog ugovora o radu. Tako ostaju i bez svih radnih prava, a dnevnice zarađuju kod gazda poljoprivrednih imanja koje inspektori rada često i ne stignu da obiđu.

(Telegraf Biznis/Politika)