Istraživanje pokazalo: Građani Srbije ne rade OVU ključnu stvar sa svojim novcem – to ih skupo košta!

Uprkos brojnim izazovima na globalnom i domaćem tržištu, građani Srbije sve više vode računa o svojim finansijama. Prema podacima Erste banke, prosečna mesečna štednja građana dostigla je 6.579 dinara (oko 55 evra), što predstavlja blagi ali stabilan rast u odnosu na prethodne godine. Iako je prostor za štednju i dalje ograničen, sve veći broj građana nastoji da uštedi makar deo svojih prihoda, kako bi obezbedili sigurnost u budućnosti.

Motivacija za štednju: sigurnost i planiranje

Glavni motivi građana za štednju su stvaranje rezervi za nepredviđene situacije (53%) i osiguranje finansijske stabilnosti porodice (44%). Takođe, značajan broj građana navodi i želju da planiraju veće kupovine ili putovanja, što ukazuje na porast finansijskog planiranja u svakodnevnom životu.

Teme za vas

Zanimljivo je da mladi između 18 i 29 godina sve češće pokazuju interesovanje za štednju i finansijsku edukaciju, što ukazuje na pozitivan trend u ponašanju nove generacije.

Veće poverenje u banke i finansijske institucije

Građani Srbije danas imaju više poverenja u formalne finansijske institucije. Sve više se odlučuju za čuvanje novca na štednim računima, a upotreba mobilnog i elektronskog bankarstva beleži kontinuirani rast. Iako deo stanovništva još uvek čuva novac kod kuće, trendovi ukazuju na to da se polako okrećemo ka modernijim i sigurnijim oblicima upravljanja novcem.

Foto: Shutterstock

Prilagođavanje svakodnevnim troškovima

Građani su pokazali veliku otpornost i sposobnost prilagođavanja u vreme inflatornih pritisaka, koji su, kao i u ostatku Evrope, ostavili traga na kućne budžete. Mnogi su promenili svoje navike: češće kupuju proizvode na akcijama, prate cene, koriste popuste i biraju domaće ili privatne robne marke.

Umesto panične potrošnje, vidljiv je racionalniji pristup upravljanju novcem, a potrošači postaju sve pažljiviji i odgovorniji.

Poverenje u budućnost i institucionalnu podršku

Iako izazovi postoje, građani Srbije pokazuju dozu opreza, ali i umerenog optimizma kada je reč o ličnim finansijama. Više od trećine ispitanika očekuje da će im se situacija poboljšati u narednom periodu, dok mlađa populacija i oni sa stabilnim prihodima izražavaju veću sigurnost i spremnost da planiraju finansijski napredak.

Država i bankarski sektor, kroz različite programe finansijske edukacije i digitalizacije usluga, daju svoj doprinos osnaživanju građana, što se odražava i kroz sve češće korišćenje dostupnih alata za štednju i budžetiranje.

Foto: Shutterstock

Mali koraci ka finansijskoj sigurnosti

Građani Srbije, iako suočeni sa globalnim ekonomskim izazovima, pokazuju odgovornost i volju da poboljšaju svoju finansijsku stabilnost. Svaki korak ka štednji, koliko god mali bio, predstavlja značajan pomak u stvaranju sigurnijeg finansijskog okruženja.

Uz institucionalnu podršku, finansijsku edukaciju i dostupne digitalne alate, Srbija polako ali sigurno gradi kulturu štednje i dugoročnog planiranja, što je važan temelj za stabilnu i otpornu ekonomiju.

(Telegraf Biznis)