Poslodavac je u OBAVEZI da vam uplati OVAJ novac: Evo šta se dešava ako pare NE LEGNU na račun

Godišnji odmor predstavlja ne samo potrebu već i pravo svakog zaposlenog ali sa njim dolaze i finansijski izazovi. Regres za godišnji odmor je zakonska obaveza poslodavca i važan deo radnih prava zaposlenih.

Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na naknadu troškova u vidu regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Ovaj regres se smatra delom zarade, što znači da poslodavac, pored redovne plate, ima zakonsku obavezu da isplati i ovaj dodatak.

Teme za vas

Regres je paušalna naknada namenjena pokrivanju troškova koje zaposleni imaju tokom odmora, a istovremeno predstavlja i sredstvo motivacije zaposlenih da ostanu produktivni i zadovoljni na svom radnom mestu.

Kazna za poslodavca

Za poslodavca koji ne isplaćuje regres postoji i prekršajna odgovornost, navode iz Advokatske kancelarije Pekić. Za neisplaćivanje regresa, predviđena je kazna za poslodavca pravno lice u visini od 400.000 do 1.000.000 dinara, za poslodavca preduzetnika 100.000 do 300.000 dinara, a i za odgovorno lice u poslodavcu u visini od 20.000 do 40.000 dinara.

Regres se isplaćuje uz zaradu, spram dinamike isplaćivanja on može biti mesečan (uz svaku platu), periodičan ili jednokratan, sve u skladu sa odlukama poslodavca. Zakon o radu ne predviđa obaveznu dinamiku i način isplate regresa, međutim bitno je da je ona jednaka prema

svim zaposlenima, kako bi se izbegla diskriminacija.

U slučaju kada zaposleni primaju minimalnu zaradu, tada se regres (zajedno sa ostalim troškovima) ne može ukalkulisati u minimalac i isplaćivati kao deo minimalca. Regres se tada isplaćuje na minimalac, jer zaposleni ima pravo na sva druga primanja koja se smatraju zaradom.

Iako je ovo dugo bilo sporno, sudska praksa je ovako odlučila.

Zakon o radu

Zakon o radu ne propisuje tačan iznos niti način isplate regresa.

- To se definiše opštim aktima poslodavca (pravilnicima o radu, kolektivnim ugovorima...) ili samim ugovorom o radu, a često zavisi i od poslovnih rezultata. Poslodavac slobodno odlučuje, u skladu sa svojim poslovnim mogućnostima, o iznosu i dinamici isplaćivanja, bilo da se regres isplaćuje mesečno ili jednom godišnje. Iznos regresa, odnosno kriterijumi po kojima se on određuje mora biti jednak za sve zaposlene, bez obzira na njihovu poziciju, zvanje ili radno mesto - navodi advokat Sonja Pekić.

Bitno je zapamtiti da ukoliko zaposleni ne iskoristi godišnji odmor da mu regres za isti ne pripada.

- Smatra se da u tom slučaju nije imao dodatnih troškova, pa ni regres ne mora biti isplaćen - dodaje Pekić.

Svrha regresa jeste da pokrije troškove koji nastaju tokom korišćenja godišnjeg odmora. Ukoliko zaposleni ne koristi odmor, ti troškovi ne postoje, pa samim tim ni opravdan razlog za isplatu regresa koji je zakon predvideo upravo za tu namenu.

Ko nema pravo na regres?

Kada je reč o licima angažovanim van radnog odnosa, poslodavac po zakonu nema obavezu da im isplaćuje regres, jer je ova naknada namenjena isključivo zaposlenima.

- Poslovadca ništa ne sprečava da kroz ugovor sa izvršiocem posla predvidi isplatu regresa kao dodatnu pogodnost - kaže Pekić.

Dodaje da radno pravo ne prepoznaje kao zaposlene one radno angažovane na privremenim i povremenim poslovima i po ugovoru o delu, te se ni na njih ne primenjuje obaveza poslodavca da isplaćuje regres.

Kada je u pitanju neiskorišćeni godišnji odmor, on se može isplatiti samo u slučaju prestanka radnog odnosa, i to za dane koje je zaposleni stekao pravo da koristi, a nije iskoristio do dana prestanka radnog angažovanja.

U svim drugim slučajevima (odnosno dok radni odnos traje), isplata nije dozvoljena, tada odmor mora da se koristi u naturi, što je i njegova osnovna svrha.

Poslodavac ne može da uskrati zaposlenom odlazak na godišnji odmor u zamenu za novčanu naknadu, imajući u vidu svrhu godišnjeg odmora.

(Telegraf Biznis)