Ne ubija nikotin, već dim: Vreme je za održive alternative

Iako bi zdravstveni sistemi širom sveta želeli brže smanjenje broja pušača, trenutne politike uglavnom se svode na zabrane. Ali šta ako zabrane nisu dovoljne i šta ako mnogi jednostavno ne mogu ili još nisu spremni da prestanu?

U toj tišini, milioni ostaju zaboravljeni, izvan dometa podrške, izvan fokusa zdravstvene politike. I dok sistem ćuti, sve više stručnjaka poručuje: vreme je za promenu pristupa. Vreme je za realna, naučno utemeljena rešenja koja odgovaraju stvarnim ljudima i njihovim potrebama.

Teme za vas

Vreme je da promenimo pristup

-Pušenje je i dalje jedan od vodećih uzroka hroničnih bolesti u BiH, a poruke se svode na 'prestanite' – bez stvarne pomoći - upozorava prof. dr. sc. med. Suzana Savić, specijalista porodične medicine i sekretar Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske.

-Zavisnost od duvana nije samo fizička, već i psihološka. Potrebna je individualna podrška, razumevanje i informacije o manje štetnim alternativama koje danas postoje. Ljude treba uključiti, ne isključivati.

Kao pozitivan primer, Savić ističe nove Smernice za borbu protiv pušenja, koje je pripremilo njeno udruženje. One prepoznaju razliku između različitih duvanskih i nikotinskih proizvoda jer ne nose svi isti rizik.

-Primarna zdravstvena zaštita mora biti okosnica borbe protiv pušenja. Naš cilj je osnažiti porodične lekare da pruže tačne, savremene informacije, posebno onima koji ne uspevaju u potpunosti da prestanu, ali žele da smanje rizik - zaključila je Savić.

Podaci koji govore više od reči: Španija vs Švedska

Kada govorimo o ovoj temi, možemo povući idealnu paralelu između Španije, kojoj su fokus u borbi protiv pušenja isključivo restriktivne zabrane i Švedske, koja je zapravo postala prva zemlja bez duvanskog dima.

U Španiji, gotovo 100 ljudi svakog dana izgubi život zbog posledica pušenja. Zakonodavci pooštravaju mere, zabranjuju pušenje u parkovima, na plažama, pa čak i u vozilima, ali uprkos svemu, broj obolelih ostaje visok. Ipak, prognoze pokazuju da će Španija biti među zemljama koje će u budućnosti morati najviše da povećaju zdravstvene troškove za lečenje od raka.

S druge strane, Švedska je usvojila drugačiji pristup. Umesto isključivo zabrana, razvila je politiku zasnovanu na smanjenju štete. Zahvaljujući dostupnosti manje štetnih alternativa i otvorenom dijalogu s građanima, stopa pušenja u Švedskoj je najniža u EU, a istovremeno beleže i najnižu stopu obolevanja od raka pluća. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Švedska je i zemlja koja će imati najmanju potrebu za povećanjem zdravstvenih troškova u ovoj oblasti do 2050. godine.

Ovim primerom dolazi se do zaključka da borba protiv pušenja ne sme da stane na zabranama. Ona mora uključiti i one koji su prestali i one koji pokušavaju.

(Telegraf.rs)