Panika u EU! Američke carine mogle bi da pokose evropske divove: Evo ko će prvi nastradati

Evropske zemlje nisu sve jednako izložene američkom tržištu i stoga neće snositi iste posledice ako predsednik Donald Tramp ostvari svoje pretnje i uvede carine od 30 odsto na proizvode iz Evropske unije (EU), piše u nedelju AFP.

Irska, sa značajnom farmaceutskom industrijom, nalazi se na prvoj liniji udara, zajedno sa Nemačkom, kojoj su SAD glavno tržište za izvoz automobila, čelika i mašinskih alata.

Teme za vas

Francuska je manje izložena, iako poseduje aeronautičke i prehrambene kompanije, kao i proizvođače vina i luksuzne robe koji rizikuju da izgube deo tržišta.

EU u celini ostvaruje godišnji trgovinski suficit sa SAD-om u iznosu od 235,6 milijardi dolara, prema podacima američkog Biroa za ekonomsku analizu (BEA), koji priprema izveštaje za Ministarstvo trgovine SAD. Samo je trgovinski višak sa Kinom veći.

Irska

Irska beleži najveći suficit među članicama EU – 86,7 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući prisustvu velikih američkih farmaceutskih kompanija kao što su Pfizer, Eli Lilly i Johnson & Johnson. Sve ove kompanije su otvorile sedišta u Irskoj kako bi iskoristile pogodnosti korporativnog poreza od 15%, dok u SAD-u ta stopa iznosi 21%.

Ove firme registruju patente u Irskoj i prodaju lekove na američkom tržištu, gde su cene tradicionalno više nego u ostatku sveta.

Irska je takođe domaćin evropskih sedišta američkih tehnoloških giganata poput Apple-a, Google-a i Mete, koje je privukao povoljan poreski sistem.

Prema podacima Eurostata, farmaceutski proizvodi čine 22,5% ukupnog izvoza EU u SAD, a glavni akteri već su najavili velika ulaganja na američkom tržištu.

Nemačka

Nemačka, kao najveća ekonomija u EU, posebno je pod pritiskom zbog svoje zavisnosti od izvoza – njen trgovinski suficit sa SAD-om iznosi 84,8 milijardi dolara, pre svega zahvaljujući izvozu automobila, hemikalija, čelika i industrijskih mašina.

SAD predstavljaju 23% prihoda za Mercedes Benz. Iako deo prihoda dolazi od SUV modela koji se proizvode u SAD-u za izvoz, postoji rizik da bi taj segment mogao biti ozbiljno pogođen ako dođe do carinskog rata.

Federacija nemačke industrije (BDI) brzo je reagovala na Trampovu najavu i pozvala EU i SAD da „hitno pronađu rešenja i izbegnu eskalaciju“.

Italija, Francuska…

Italija, sa trgovinskim suficitom od 44 milijarde dolara, i Francuska sa 16,4 milijardi dolara (iako francuske vlasti tvrde da je višak znatno manji), bile bi manje pogođene, ali su pojedini sektori veoma ranjivi.

U obe zemlje ozbiljno bi bila pogođena prehrambena industrija i proizvodnja vina, što važi i za Španiju.

Carine od 30% bile bi „katastrofalne“ za francuska vina i žestoka pića, izjavio je Žerom Despej iz sindikata FNSEA, zadužen za sektor vinogradarstva.

Italijansko udruženje poljoprivrednika Coldiretti saopštilo je u subotu da bi carine od 30% koštale američke potrošače i italijanske proizvođače hrane oko 2,3 milijarde dolara.

Poput Nemačke, Italija je zabrinuta i za svoju automobilsku industriju. Francusko-italijanski proizvođač Stellantis (posebno brendovi Fiat i Peugeot) već je odložio svoja očekivanja za ovu godinu zbog neizvesnosti oko carina.

Francuski sektori aeronautike i luksuzne robe takođe su veoma izloženi. LVMH, najveći svetski konglomerat luksuznih brendova, ostvaruje četvrtinu svoje prodaje na američkom tržištu.

Otprilike petina francuskog izvoza u SAD odnosi se na aeronautičku industriju, uglavnom na kompaniju Airbus.

Austrija i Švedska takođe imaju trgovinski suficit sa SAD-om – 13,1 milijardu dolara i 9,8 milijardi dolara.

(Telegraf.rs/Fenix.de)