Banke imaju novi problem: Poznati ekonomista za Telegraf objašnjava šta su GEOPOLITIČKI RIZICI i na koga utiču

Geopolitički rizici nisu nova pojava. Oni su decenijama oblikovali globalnu ekonomiju i direktno uticali na stabilnost banaka. Evropska centralna banka (ECB) nedavno je naglasila da takvi rizici "utiču na sve tradicionalne kategorije rizika i zahtevaju punu pažnju upravnih odbora i rukovodstva banaka", preneo je Brasels Tajms.

Kako geopolitički izazovi utiču na banke?

Kada dođe do političkih sukoba, ratova, uvođenja sankcija ili trgovinskih napetosti između država, banke se nalaze pod višestrukim pritiscima. Valutni rizik raste jer tržišta reaguje na nestabilnost - devizni kursevi naglo osciliraju, što može značajno umanjiti vrednost aktive i povećati troškove zaduživanja u stranim valutama.

Teme za vas

Rizik likvidnosti takođe postaje izraženiji jer klijenti povlače depozite ili smanjuju investicije, dok međunarodna plaćanja postaju sporija i skuplja. Uz to, banke se suočavaju sa kreditnim gubicima, jer klijenti pogođeni sankcijama ili poremećajima u trgovini sve teže izmiruju obaveze. Pad vrednosti imovine, poput obveznica i akcija na nestabilnim tržištima, direktno utiče na bilanse i kapitalnu adekvatnost.

Upravo zbog ovih složenih pretnji, velike finansijske institucije i nadzorna tela poput Evropske centralne banke redovno sprovode stres‑testove. Ovi testovi simuliraju ekstremne scenarije, od geopolitičkih šokova do tržišnih kriza, kako bi se procenilo da li banke raspolažu dovoljno snažnim kapitalom i planovima za očuvanje poslovanja u uslovima ozbiljnih poremećaja.

Na osnovu rezultata, banke prilagođavaju svoje strategije, povećavaju rezerve i unapređuju interne mehanizme upravljanja rizikom, čime dugoročno štite i sebe i stabilnost finansijskog sistema.

- Kada rastu geopolitički izazovi, ne samo ratni sukobi nego i uvođenje carina i izvesnih pritisaka na pojedine zemlje, to je svakako izvor nestabilnosti za sve aktere - kaže za Telegraf Biznis poznati ekonomista dr. Ljubodrag Savić.

Kako navodi, banke, a pre svega centralne banke i velike kredibilne banke, na ova geopolitička previranja reaguju opreznom monetarnom politikom.

- Ovo znači da te banke teže odobravaju finasijska sredstva, zajmove.Ova opreznost se preliva i na građanje i preduzeća koja će biti opreznija sa svojom monetarnom politikom - navodi Savić.

Kaže da banke uvek procenju rizik i moguću dobit, a posebno u situacijama kada se geopollitička situacija u svetu komplikovana.

- Banke pre svega čuvaju svoju poziciju. Interes banaka je da imaju što više klijenata i novca u opticaju, da daju što više kredita i da zarađuju kamatu. Ali banke moraju da procenju okolnosti i sposobnost klijenata, od građana, preduzeća pa do država, da vrate novac. To je kompleksna ekonomska priča. Mnogi faktori ne mogu da se predvide - kaže Savić.

Ipak, kaže da banke uvek moraju da imaju meru u svom oprezu.

- Ako se previše "zategne" monetarna politika može da se uguši privredna aktivnost. Tada neće biti novih kredita, novih investicija, novih zapošljavanja. Opet ako se previše i popusti može se desiti inflacija, može se desiti nelikvidnost - ističe i kaže da ne postoji ni jedan stres test koji može da predvidi svaku situaciju.

U skorijoj istoriji bilo je više primera kada su izuzetne geopolitičke prilike dramatično uzdrmale bankarski sektor.

Naftna kriza 1970‑ih

Političke napetosti i sukobi na Bliskom istoku, posebno arapsko‑izraelski rat 1973. godine, doveli su do odluke članica OPEC‑a da ograniče izvoz nafte ka Zapadu. Cena nafte je u kratkom roku skočila za više od 300%, što je izazvalo talas inflacije širom sveta.

Banke su se suočile sa naglim rastom kamatnih stopa, smanjenom dostupnošću kapitala i rastućim brojem nenaplativih kredita.

Mnoge finansijske institucije morale su da ograniče kreditiranje privrede i potrošača, a njihove strategije upravljanja rizikom prvi put su morale sistematski da uključe geopolitičke faktore.

Azijska finansijska kriza 1997. godine

U regionu jugoistočne Azije došlo je do kombinacije političke nestabilnosti i preterane zavisnosti od stranog kapitala. Nagli odlivi investicija doveli su do masovne devalvacije valuta u Tajlandu, Indoneziji, Južnoj Koreji i drugim zemljama.

Banke su ostale sa ogromnim deviznim dugovima koje nisu mogle da servisiraju, a problemi sa solventnošću izazvali su lančanu reakciju i pad poverenja u čitav finansijski sistem regiona. Međunarodni monetarni fond (IMF) intervenisao je sa paketima pomoći, ali je kriza ostavila dugotrajne posledice na regulatorne prakse i kontrolu deviznog rizika.

Današnji bankarski sektor suočava se sa novim talasima geopolitičkih pretnji: rat u Ukrajini, sankcije Rusiji, trgovinske napetosti SAD‑Kina i rast regionalnih sukoba. Sve to zahteva da banke imaju fleksibilne strategije, povećane rezerve kapitala i planove za kontinuitet poslovanja.

Istorija pokazuje da se geopolitički rizici ne mogu izbeći, ali se njihovi efekti mogu ublažiti pravovremenim i strateškim delovanjem. Za banke to znači: pratiti globalne događaje, jačati interne kontrole i unapređivati procene rizika – jer stabilnost finansijskog sistema zavisi od njihove sposobnosti da izdrže svetske šokove.

(Telegraf Biznis)