Kad vrelina diktira cenu – ko gubi, a ko ekstremno profitira od ekstremnih vrućina?
Dok svet beleži rekordne temperature – sa čak 52,7 °C u Iranu, ekonomija se znoji zajedno s ljudima. Toplotni talasi, sve češći i žešći, nisu samo zdravstveni rizik – oni su i ekonomski šok. Dok jedni broje gubitke u milijardama, drugi grade biznis modele na znoju i suncu.
Teme za vas
Kristalno čista voda, cene kao iz bajke, i na sat od Beograda: Ljudi ne veruju da ovako nešto postoji kod nas
Hrvatski mediji: Pogledajte šta "izvode" srpski turisti kad dođu na more, ovo uvek rade samo naši
Ko najviše gubi?
Zemlje sa fizički intenzivnim sektorima
Indija, Pakistan, Bangladeš, Nigerija i slične ekonomije koje se oslanjaju na građevinarstvo, poljoprivredu i manuelni rad najviše stradaju. Produktivnost opada, radno vreme se skraćuje, a zdravstveni troškovi rastu.
Svetska banka upozorava: do 2,5 % BDP‑a godišnje može biti izgubljeno u urbanim zonama zbog ekstremne vrućine.
Poljoprivredne ekonomije
U državama poput Brazila, Egipta, Indije – suša, opekotine useva i stres biljaka znače niže prinose i rast cena hrane. Ovo direktno pogađa i lokalne budžete i svetsko tržište hrane.
Gradovi bez „zelene“ infrastrukture
Teheran, Kairo, Beograd, Atina – beton, asfalt i malo hlada stvaraju toplotna ostrva. Troškovi hlađenja rastu, kao i broj hospitalizacija. Energija postaje luksuz, a turizam opada.
Destinacije koje postaju "prevrele" za turizam
Dubai, Egipat, Turska – mesta koja su nekada živela od letnje sezone sada beleže pad u broju turista jer su temperature u julu i avgustu nepodnošljive za posetioce.
Ko može da profitira?
Industrija klimatizacije i rashladnih sistemaGlobalna potražnja za klima uređajima, ventilatorima, pametnim rashladnim sistemima raste iz godine u godinu. Proizvođači iz Kine, Japana, Koreje i SAD-a beleže rast prodaje i do 15–20 % godišnje.
Energetski sektor
Više temperature znače i više potrošnje struje. Zemlje sa stabilnim elektroenergetskim mrežama, poput Nemačke, SAD i Francuske, profitiraju od skokova cena energije i izvoza.
Agrotehnološke kompanije
Firme koje razvijaju semena otporna na sušu, precizne sisteme navodnjavanja i AI tehnologije za farmere, kao što su Bayer, Syngenta, John Deere, dobijaju nove milijarde kroz investicije i prodaju.
Zemlje sa umerenijom klimom
Švedska, Irska, Slovenija, Poljska – zemlje koje postaju nova „klimatska utočišta“. Turisti, digitalni nomadi i strani investitori sve češće biraju hladnije destinacije za život i rad.
Vrućina menja pravila igre
Toplotni talasi su nova valuta klimatske ekonomije. Ko se prilagodi – profitiraće. Ko zakasni – platiće visoku cenu. Od proizvodnje struje, preko hrane do selidbe turizma - svetska ekonomija ulazi u eru klimatskih dobitnika i gubitnika.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Ove poslove nećete pronaći u oglasima: Donose veliku zaradu, ali do njih postoji "poseban" put
Ledena kafa 12 evra, soba bez prozora 166! Turisti besni: Hrvatska više nije za obične ljude
Najpoznatija hrvatska vina na UDARU: Šta će biti sa Plavcem i Graševinom?
Na more sa decom VS na more bez dece: Ekomomska istina za Srbe o cenama letovanja 2025. Brojke su SUROVE!
Video: Gala svadba sina Save Miloševića: Mlada blista u nestvarnoj venčanici
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Plac i dvorac na Mokroj Gori prodaju za 11.000 evra! Ljudi u čudu: Parcelom protiče potok
Krasili su svaki televizor u Jugoslaviji, a danas vrede kao suvo zlato: U oglasima za njih traže i do 1.100 evra
Smeštaj od 11 evra! Traži se mesto više u ovoj banji u Srbiji: Jedinstvena je u svetu, evo šta je čini posebnom
