Gde je najskuplje živeti u Evropi? U ovim metropolama plate ne mogu da pokriju najam stana

Da je život postao sve skuplji, nije tajna. Povećanju cena svedočimo poslednjih nekoliko godina, a sve je manje ljudi koji mogu da priušte normalan stan i životne uslove. Euronews Business analizirao je neto plate i cene najma stanova s jednom spavaćom sobom u centrima evropskih gradova kako bi otkrio najbolje i najgore odnose najamnine i plate širom Evrope, piše N1.

Prema podacima Eurostata, visoke cene najma u centrima gradova dodatno opterećuju, posebno one s nižim primanjima i zaposlene na minimalcu. Prema istraživanju Deutsche Bank Research Institute, na pojedinim mestima prosečne neto plate nisu dovoljne za pokrivanje troškova najma jednosobnog stana u centru grada.

Teme za vas

Izveštaj Mapping the World’s Prices upoređuje neto mesečne plate i cene najma jednosobnih stanova u centrima gradova u 69 gradova širom sveta. Euronews Business detaljnije analizira 28 evropskih gradova iz izveštaja, uz nekoliko dodatnih za šire poređenje. U 2025. prosečne mesečne neto plate kreću se od svega 151 evro u Kairu do 7.307 evra u Ženevi, dok je Cirih odmah iza sa 7.127 evra. To Švajcarsku čini državom s najvećim platama u celini.

Foto: Shutterstock

U Evropi, Istanbul ima najnižu platu od 855 evra, a sledi Atina s 1.044 evra. Ljudi u gradovima severne i zapadne Evrope zarađuju znatno više — neto plate su iznad 4.000 evra u Luksemburgu, Amsterdamu, Kopenhagenu i Frankfurtu. Rim ima najnižu prosečnu platu među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija, od 2.046 evra. Madrid je nešto viši sa 2.193 evra. Plate su znatno veće u Berlinu (3.565 evra), Parizu (3.630 evra) i Londonu (3.637 evra), uz minimalne razlike između Velike Britanije, Francuske i Nemačke.

Cene najma jednosobnih stanova u centrima gradova jako variraju — od samo 189 evra u Kairu do 3.792 evra (4.143 dolara) u Njujorku. Američki gradovi dominiraju vrhom lestvice. U Evropi je najviša cena najma u Londonu, 2.732 evra (2.365 funti), dok je najniža u Atini, svega 595 evra. U Cirihu, Dablinu, Amsterdamu i Ženevi cene najma takođe prelaze 2.000 evra, dok su u Istanbulu i Budimpešti ispod 900 evra.

Procenat plate koji odlazi na najam korisniji je pokazatelj jer pokazuje koliko raspoloživog dohotka ostaje nakon plaćanja smeštaja. Odnos najamnine i plate kreće se od 24% u Bengaluruu do čak 125% u Kairu. U Evropi se odnos najamnine i plate kreće od 29% u Ženevi do čak 116% u Lisabonu. Osim portugalske prestonice, odnos je nešto iznad 100% i u Istanbulu (101%). To znači da prosečna neto plata nije dovoljna za plaćanje najma jednosobnog stana ni u Lisabonu ni u Istanbulu.

Foto: Shutterstock

Samci moraju da izdvoje tri četvrtine plate za najam u Londonu (75%), kao i u Barseloni i Madridu (obe 74%). U Milanu je odnos takođe visok, 71%. Više od polovine prosečne plate odlazi na najam i u nekoliko drugih gradova: Rimu (65%), Dublinu (62%), Atini (57%), Varšavi (56%), Pragu (54%) i Budimpešti (52%).

Ženeva (29%) jedini je evropski grad u kojem je odnos najamnine i plate ispod 30%. Nakon toga postoji još pet evropskih gradova u kojima samci troše manje od dve petine, odnosno 40%, svoje plate na najam. To su Luksemburg i Frankfurt (oba na 34%), Cirih i Helsinki (oba na 35%) i Beč (38%).

Među glavnim gradovima pet najvećih evropskih ekonomija, Berlin ima najniži odnos najamnine i plate — stanovnici troše 40% svog prosečnog prihoda na najam. Pariz prati nemačku prestonicu s 45%. London ima najviši odnos, 75%, a slede Madrid sa 74% i Rim sa 65%.

Na globalnoj listi, drugi gradovi u kojima plata ne pokriva najam uključuju Bogotu (120%), Meksiko Siti (118%) i Sao Paulo (102%). Odnos najamnine i plate u Njujorku iznosi 81%, što ga čini najvišim među američkim gradovima.

(Telegraf Biznis/N1)