Crni bilans najgorih cunamija u 21. veku: Koji su gradovi ostali bez ljudi, razorenih industrija i ekonomija

Snažan zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale, koji je rano juče pogodio morsko dno u blizini poluostrva Kamčatka na ruskom Dalekom istoku, izazvao je formiranje cunamija koji je pogodio obale više zemalja u Pacifiku. Epicentar potresa nalazio se na dubini od oko 600 kilometara, ali je zbog svoje jačine generisao talase koji su se proširili širom Tihog okeana. Prvi talasi cunamija zabeleženi su na Havajima, gde su obale ostrva Oʻahu, posebno područje Haleiwa i Istočni Honolulu, pogođene vodenim udarima visine do 1,7 metara.

Ovaj cunami bio je zastrašujući podsetnik na dve katastrofe koje su obeležile početak novog milenijuma i zauvek promenile živote miliona ljudi.

Teme za vas

Vek počeo tragedijama

Početak XXI veka obeležile su mnoge tragedije a cunamiji u Indijskom okeanu 2004. i Japanu 2011. ostavili su iza sebe trag uništenja koji se meri ne samo u hiljadama izgubljenih života, već i u desetinama milijardi dolara materijalne štete i višegodišnjem oporavku pogođenih ekonomija.

Iako vremenski udaljene, ove dve katastrofe pokazale su iste obrasce: razornu moć prirode, zavisnost lokalnih zajednica od turizma i ribarstva, ali i ključnu ulogu međunarodne pomoći u procesu obnove.

Cunami koji je zaustavio svet

Zemljotres magnitude 9,1 stepeni po Rihteru, koji je 26. decembra 2004. pogodio obalu Sumatre, izazvao je talase visoke i do 30 metara koji su usmrtili više od 227.000 ljudi u 14 zemalja. Najteže su pogođene Indonezija, Šri Lanka, Indija i Tajland, gde su čitava obalska naselja izbrisana s lica zemlje.

Materijalna šteta je procenjena na oko 15  milijardi dolara, dok su revidirane procene iz 2025. podigle tu cifru do čak na 25,2 milijarde dolara.

Foto: Profimedia

Veliki udar pretrpele su i lokalne ekonomije - turizam i ribarstvo. Ove dve ključne privredne grane su doživele gotovo kolaps.

Turizam i ribarska industrija

Samo na Tajlandu, popularnim destinacijama poput Puketa i Khaolak-a bile su potrebne godine da povrate turiste, dok su na Maldivima mnogi hoteli i odmarališta ostali zatvoreni mesecima.

Kako navode izvodi, zabeležen je gubitak od preko 400.000 radnih mesta u turizmu. Pad rasta BDP-a u Tajlandu tokom 2005. godine procenjen je na 0,8 procenata, isključivo zbog posledica katastrofe po sektore turizma i ribarstva.

Prema podacima FAO, šteta u ovom sektoru iznosila je oko 520 miliona dolara. Uništeno je više od 111.000 ribarskih plovila, gotovo 36.000 motora, kao i 1,7 miliona komada ribarskog alata, dok su brojne pristanišne i akvakulturne strukture potpuno devastirane.

Foto: Profimedia

Posebno teško pogođeni bili su mali ribari u priobalnim delovima Šri Lanke i Indije, koji su ostali bez osnovnih sredstava za život.

Međunarodna zajednica je reagovala brzo - više od 14 milijardi dolara pomoći u novcu i logistici upućeno je kroz organizacije poput UN-a, Svetske banke i brojnih nevladinih organizacija.

Ipak, obnova infrastrukture, domova i ekonomskih sistema u siromašnim oblastima trajala je i do 10 godina.

Japan 2011: Kad priroda udari na industrijsku silu

Samo sedam godina kasnije, svet je svedočio još jednoj katastrofi.

Zemljotres jačine 9,0 stepeni koji je 11. marta 2011. pogodio obalu Honšua izazvao je cunami visine do 40 metara. Talasi su razorili više stotina kilometara japanske obale, a više od 19.700 ljudi je stradalo, dok je oko 470.000 ostalo bez krova nad glavom.

Foto: Tanjug/AP

Katastrofu je dodatno pogoršala nuklearna havarija u elektrani Fukušima Daiči, koja je izazvala masovnu evakuaciju, radijacionu krizu i dugoročnu zabrinutost za zdravlje i bezbednost.

Japanska vlada procenila je direktnu štetu na između 185 i 308 milijardi dolara, u zavisnosti od opsega kategorija štete, prema izvoru Insurance Journal.

Svetska banka procenila je ekonomsku štetu na 235 milijardi dolara, uključujući indirektne efekte kao gubitke u ekonomiji, prekide napajanja i nuklearnu katastrofu u Fukušimi.

Izveštaj agencije Anadolu navodi da je šteta na imovini dostigla 360 milijardi dolara, čime se ovaj događaj svrstava u najskuplju prirodnu katastrofu u istoriji, a osigurani gubici su iznosili oko 47 milijardi dolara.

Pored uništene infrastrukture, ozbiljno je pogođena i japanska industrija. Proizvodnja automobila i elektronike je usporena zbog prekida u lancima snabdevanja i nestanka struje.

Turizam u regionima pogođenim cunamijem i radijacijom beležio je pad, dok su stanovnici bili prinuđeni da napuste svoje domove na neodređeno vreme.

Helikopter nadleće Sendai 12. marta 2011. godine, dan nakon razornog zemljotresa koji je izazvao cunami i doveo do nuklearne katastrofe u Fukušimi. Foto: Wikimedia Commons/United States Navy/BurtAlert

Oporavak Japana bio je sistematičan i izuzetno skup.

Vlada je uložila stotine milijardi dolara u rekonstrukciju, a uključene su bile domaće kompanije, međunarodni partneri i volonteri.

Iako su ključni sektori relativno brzo obnovljeni, potpuni oporavak zajednica u blizini Fukušime traje i danas, više od decenije kasnije.

Ova tragedija je pokrenula i debatu o energetskoj politici, posebno kada je reč o korišćenju nuklearne energije u seizmički aktivnim zonama.

Cena oporavka

I Indijski okean 2004. i Japan 2011. pokazali su da je prirodna katastrofa mnogo više od fizičkog razaranja - ona udara na srž lokalne ekonomije, identiteta i dugoročnog razvoja.

Oporavak nije samo puka obnova zgrada i infrastrukture, već povratak stabilnosti i održivih izvora prihoda.

U oba slučaja, međunarodna solidarnost bila je presudna, ali ni jedna država nije mogla potpuno da se oporavi bez oslanjanja na sopstvene kapacitete, strpljenje i snagu zajednice.

(Telegraf Biznis)