Pametni izbori u ishrani: Šta svako od nas može da uradi za zdravlje i planetu

Snezana Paučinac, Serifikovani Nutrition & Health Coach/ Foto: Promo/ Tanja Bazalac

Razgovarali smo sa Snežanom Paučinac, Nutrition & Health Coach-om, o tome kako male promene u svakodnevnoj ishrani mogu istovremeno unaprediti naše zdravlje i doprineti očuvanju planete.

Teme za vas

• Koliko naš način ishrane može doprineti očuvanju životne sredine i koje su konkretne promene koje pojedinac može uvesti da bi doprineo održivosti?

Ovo je tema o kojoj sve češće i češće razmišljam i nešto na čemu i sama svesno radim poslednjih par godina. Uvek sam se vodila time da su dela delotvornija nego reči, te pokušavam da pravim bolje izbore u svojoj svakodnevnici. Način ishrane ima ogroman uticaj na očuvanje životne sredine, jer proizvodnja hrane troši vodu, energiju i zemljište, a stvara i emisije gasova staklene bašte. Svaki pojedinac može doprineti održivosti tako što će češće birati lokalne i sezonske namirnice, smanjiti bacanje hrane i uvesti više biljnih obroka u svoju ishranu. Odmah da kažem da to ne znači da ne treba da se unose namirnice životinjskog porekla, dobro izbalansirana ishrana je jako bitna. Takođe, jednostavne promene poput korišćenja višekratnih kesa i kupovine namirnica bez suvišne ambalaže čine veliku razliku. Na ovaj način, brinemo i o svom zdravlju i o planeti.

• Često se govori o tome koliko resursa odlazi na proizvodnju pojedinih namirnica. Možete li navesti konkretne primere, poput čokolade ili mesa, i objasniti kako takvi podaci mogu uticati na naše potrošačke navike?

Po prvi put sam shvatila relanost proizvodnje mesa i uticaja na životnu sredinu kada je izašlo nekoliko dokumentaraca na Netflix-u o načina uzgoja u Americi. Upravo je jedan od tih dokumentaraca bio razlog zašto smo i krenuli da jedemo više povrća i žitarica, prvenstveno zbog zdravlja a onda sam sa tim znala da činimo i dobro za našu životnu sredinu.

Kada sam se priključila Lidlovoj kampanji osvešćene ishrane prošle godine jako puno toga sam naučila iz toga. Proizvodnja hrane, posebno mesa, ima ogroman uticaj na životnu sredinu. Na primer, čak 80% zemljišta za hranu koristi se za proizvodnju namirnica životinjskog porekla, dok 69% emisija gasova dolazi iz iste grupe proizvoda. Pomenuli ste i čokoladu, iako popularna, spada u namirnice sa vrlo visokim ekološkim otiskom u odnosu na nutritivne vrednosti. Kada shvatimo kolike resurse ovakve namirnice troše, lakše nam je da donesemo svesne odluke – da smanjimo unos mesa ili da čokoladu jedemo umereno. Na taj način doprinosimo i svom zdravlju i očuvanju planete.

• Koliko se, na primer, ugljen-dioksida može uštedeti ako jednom nedeljno zamenimo mesni obrok vegetarijanskim? I da li takve male promene zaista imaju efekta na globalnom nivou?

Ako jednom nedeljno zamenimo obrok od mesa vegetarijanskim, možemo uštedeti oko 40 kilograma CO₂ godišnje po osobi. Na individualnom nivou to možda deluje malo, ali kada ovu promenu uvedu milioni ljudi, efekat postaje ogroman. Takvi mali i dosledni koraci dokazano doprinose smanjenju pritiska na životnu sredinu. Zato i najmanja promena u našim navikama ima značaj kada se posmatra na globalnom nivou. Mislim da dosta nas razmišlja u smeru "to je sitnica" ili "to neće ništa promeniti" ili "samo ponekad"ali ako tako razmišljamo promene neće biti. Kao što učim svoje klijente, male svakodnevne promene nam donose velike i značajne rezultate.

• U moru deklaracija, sertifikata i oznaka na prehrambenim proizvodima, potrošači često ne znaju šta je zaista relevantno. Na šta bi trebalo posebno da obratimo pažnju prilikom kupovine?

Treba krenuti od namirnica bez etiketa. Te namirnice jesu najzdravije za nas jer su u prirodnom, ne prerađenom obliku. Ali naravno nije realno da nam se ishrana bazira samo na njima. Pre svega, što manje sastojaka na proizvodu, to bolje. Drugo, obratite pažnju na poreklo namirnice i da li nosi oznake organske ili lokalne proizvodnje, jer to smanjuje i upotrebu pesticida i transportni otisak. Na primer, Organska proizvodnja (BIO Organic, EU Organic ili u Americi USDA Organic i slične oznake), garantuju da hrana nije proizvedena upotrebom sintetičkih pesticida i da se poštuju principi očuvanja zemljišta i biodiverziteta. Takođe Fairtrade (što može da se nađe na pojedinim čokoladama) naglašava pravedne uslove rada, što osim socijalnog aspekta često podrazumeva i ekološki održive prakse.

• Koliko je važno da biramo sezonsku i lokalnu hranu i kako takav izbor utiče ne samo na naše zdravlje, već i na očuvanje prirodnih resursa i smanjenje emisija štetnih gasova?

Kao prvo, sezonsko voće i povrće ima viši nivo nutritivnih vrednosti jer dolazi do potrošača svežije i bez dugog skladištenja. To znači da dobijamo više vitamina, minerala i antioksidanata koji su ključni za oporavak i energiju.

Kada biramo lokalnu hranu, smanjujemo emisiju gasova nastalu transportom i skladištenjem, što direktno doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine. Pritom, zamislite samo kroz šta sve prođe jedna jabuka koja je ubrana na primer negde u Španiji dok ne stigne do nas. Što kraći put, to je bolje i zdravije i za nas i za planetu.

Sezonska proizvodnja takođe zahteva manje veštačkih đubriva i pesticida, jer biljke prirodno rastu u optimalnim uslovima. Takođe, lokalna proizvodnja podržava cirkularnu ekonomiju i pomaže očuvanju zemljišta i vode. Sezonska ishrana definitvno smanjuje i bacanje hrane, jer su namirnice svežije i trajnije.

• Navike u ishrani se oblikuju još u detinjstvu. Šta roditelji mogu da urade da kod dece razviju zdrav odnos prema hrani i kako na to utiče ponuda prehrambenih proizvoda u trgovinama?

Roditelji imaju ključnu ulogu u oblikovanju navika u ishrani dece. Najvažnije je da svojim primerom pokažu balansiran odnos prema hrani – ako dete vidi da roditelji jedu raznovrsno i uživaju u povrću, voću i zdravim obrocima, veća je verovatnoća da će i ono usvojiti te navike. Bitno je uključiti decu u proces kupovine i pripreme hrane, jer se tako razvija osećaj odgovornosti i prirodna radoznalost prema namirnicama. Mi smo od samog početka imali ovaj pristup sa našom decom, i samo mogu da kažem da je vredno truda. Da li sve jedu, naravno da ne, ali dosta toga su krenuli da jedu samo zato što su time bili okruženi. Većina roditelja odustane na samom početku misleći "ma oni to neće". Ali verujte ako vide kod vas nešto na tanjiru 10 puta, 11. put će pitati da probaju.

Sa druge strane, naravno da okolina ima veliki uticaj na decu, u smislu šta vide da društvo jede ili šta duga deca jedu u školi. Takođe, ponuda proizvoda u trgovinama snažno utiče na izbor – prisustvo brze hrane, zaslađenih napitaka i industrijskih grickalica može otežati donošenje zdravih odluka. Zato je važno da roditelji deci objasne razliku između nutritivno vredne i "prazne" hrane, i da biraju što više svežih i lokalnih proizvoda. Na taj način se deci od malih nogu usađuje zdrav odnos prema ishrani i svest o tome da hrana nije samo zadovoljstvo, već i briga o sopstvenom zdravlju. Mi smo uvek imali pravilo kod nas u kući da određene stvari prosto ne kupujemo, ali kada nekada nešto žele da pojedu, odu i kupe. Tako da su oduvek imali svest šta je zdravo i šta nije ali bez zabrana, jer je bitno da deca razviju dobar i zdrav odnos prema hrani.

• Sve je više ljudi koji žele da smanje unos šećera, soli, boja i aditiva. Gde mogu da pronađu takve proizvode i kako da ih prepoznaju među raznovrsnom ponudom?

Ljudi koji žele da smanje unos šećera, soli, boja i aditiva često misle da je to komplikovano, ali ključ je u pažljivom čitanju deklaracija i izboru manje procesiranih proizvoda. Najbolje je da se opredele za što "čistije" namirnice – voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove i mahunarke, jer oni prirodno ne sadrže aditive. To je ono što sam malopre pomenula, fokusirati se na proizvode bez etiketa. Kada je reč o kupovini pakovanih proizvoda, korisno je tražiti oznake poput "bez dodatog šećera", "bez veštačkih boja i aroma" ili proizvode sa kraćom listom sastojaka, gde su sastojci prepoznatljivi i prirodni. Takođe, što se tiče unosa šećera, tu ima puno tips & tricks, jedan savet bi bio da se umesto zaslađenog jogurta od voća, na primer, kupuje običan jogurt i dodaje sveže voće.

Danas u poređenju sa, na primer pre 6 godina kada sam se tek vratila u Srbiju, ima mnogo više zdravijih opcija u super marketima. U poslednje 2 godine, Lidl ima impresivnu selekciju Bio proizvoda koji su zaista fantastični tako da mi je ta prodavnica često prva stanica u nabavci.

• Lidl kroz program "Osvešćena ishrana" nastoji da ponudi zdraviji i održiviji asortiman. Koliko su ovakvi pristupi važni za javno zdravlje i da li mislite da možemo očekivati širu promenu u industriji hrane?

Ovakvi programi, poput Lidlove Osvešćene ishrane, veoma su važni jer potrošačima olakšavaju da naprave zdraviji izbor – a to direktno utiče na javno zdravlje. Kada je zdravija i održivija hrana dostupnija i jasno obeležena, ljudi češće posežu za njom, što dugoročno može smanjiti rizik od hroničnih bolesti. Ali i dalje smatram da ljudima treba konstantna edukacija kako bi razumeli zašto treba da prave te izbore. Mislim da je podrška ovde jako bitna.

Definitvno mislim da ovakvi projekti šalju signale i podstiču i druge proizvođače i trgovce da prate taj trend jer vide da postoji interesovanje. Opet, vraćamo se na to da promena kreće baš od nas, i da će nju sigurno i drugi pratiti.

(Telegraf.rs/PR)