Kapitalizam na benzin: Da li nas energetski rat gura ka "ekonomiji" nalik onoj iz "Med Maksa"?

Postoji trenutak u svakoj krizi kada ekonomija prestaje da bude pitanje brojki, grafikona i berzanskih izveštaja. Tada počinje da liči na nešto mnogo primitivnije: borbu za resurse. U poslednjim nedeljama, dok cena nafte skače, trgovinske rute postaju nesigurne, a moreuzi poput Ormuza pretvaraju se u geopolitičke tačke pucanja, sve više ekonomista postavlja neprijatno pitanje: da li globalni ekonomski sistem ulazi u eru permanentne nestabilnosti?

U jednoj pesimističkoj interpretaciji, svet sve više liči na uvod u distopiju. Ne bukvalno na pustinju iz filma „Mad Max“, ali na ekonomiju u kojoj energent postaje geopolitičko oružje, transport luksuz, a stabilnost retka pojava.

Teme za vas

Printskrin: Youtube/Cyber Chaos Crew

Kapitalizam koji jede sopstvenu infrastrukturu

Slovenački filozof Slavoj Žižek često govori o paradoksu savremenog kapitalizma: sistem je toliko efikasan u optimizaciji troškova da je istovremeno postao neverovatno krhak. Globalna ekonomija funkcioniše kao savršeno uštimovana mašina - sve dok jedan mali zupčanik ne ispadne.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija

A moreuz Ormuz upravo je takav zupčanik.

Kroz njega prolazi oko petina svetske trgovine naftom. Kada postoji makar i minimalna mogućnost da bude blokiran, tržišta reaguju panično. Cena energije skače, transport poskupljuje, a inflacija počinje da se širi kao lančana reakcija kroz čitavu ekonomiju.

U tom trenutku kapitalizam pokazuje svoju najdublju slabost: sve je optimizovano za normalna vremena, a gotovo ništa za krize.

Ekonomisti koji već vide oluju

Jedan od najpoznatijih pesimista savremene ekonomije, američki ekonomista Nurijel Rubini, godinama upozorava da svet ulazi u period takozvanih „mega-pretnji“. Prema njegovim procenama, kombinacija geopolitičkih sukoba, energetske nesigurnosti, klimatskih promena i ogromnih dugova stvara situaciju u kojoj globalna ekonomija može lako skliznuti u dugotrajnu krizu.

Rubini tvrdi da je svet ušao u eru u kojoj se krize više ne smenjuju ciklično, već se preklapaju i pojačavaju jedna drugu.

Sličnu zabrinutost izražava i Mohamed El-Erijan, jedan od najuticajnijih ekonomskih analitičara sa Volstrita. On upozorava da je globalni sistem prešao iz sveta stabilne globalizacije u nešto što naziva „fragmentisanom ekonomijom blokova“.

Foto: Shutterstock.com

Drugim rečima, svet se polako deli na geopolitičke sfere, a trgovina i energija postaju instrument političkog pritiska.

U takvom svetu tržišta više ne funkcionišu samo po ekonomskim zakonima, već po zakonima geopolitike.

Energija kao nova valuta moći

Ako postoji jedna lekcija poslednjih nekoliko godina, ona glasi ovako: energija je ponovo postala centralna valuta globalne moći.

Investitor Rej Dalio već neko vreme upozorava da se svet nalazi u fazi koju istorija dobro poznaje: period kada velike sile ulaze u rivalstvo za resurse i transportne rute. U takvim trenucima ekonomija prestaje da bude neutralna infrastruktura i postaje instrument strateškog nadmetanja.

To znači da stabilnost cena više nije samo pitanje tržišta, već i pitanje vojne i političke moći.

A kada energija postane geopolitičko oružje, inflacija i nestašice prestaju da budu privremeni šokovi i postaju strukturalni deo ekonomije.

Da li je "Mad Max" samo metafora?

Naravno, niko ozbiljan ne tvrdi da će svet zaista izgledati kao postapokaliptična pustinja sa improvizovanim vozilima i ratovima za benzin. Ali distopija u ekonomiji ne mora biti spektakularna da bi bila opasna.

Ona može izgledati mnogo banalnije.

Foto: Profimedia/AFP/Kennedy Miller Productions

Skuplji transport. Nestabilne cene hrane. Energetski šokovi svakih nekoliko godina. Rast političkih tenzija. I ekonomija koja stalno balansira između rasta i krize.

To je ono što neki ekonomisti već nazivaju novom normalnošću.

U tom smislu, možda je prava lekcija savremenih kriza upravo ona koju bi Žižek verovatno formulisao na ironičan način: apokalipsa ne dolazi kao eksplozija, već kao polagano navikavanje na nestabilnost.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

A najneugodnije pitanje za globalnu ekonomiju danas glasi: da li smo već počeli da se navikavamo.

(Telegraf Biznis)