Ova zemlja uvodi porez na nekretnine od 100 odsto? Evo gde građani plaćaju najveće namete

Politike vezane za poreze na nepokretnosti razlikuju se širom Evrope. U pojedinim državama, poput Velike Britanije i Francuske, porezi na imovinu čine značajan deo i BDP-a i ukupnog poreznog sistema.

Španija trenutno razmatra uvođenje poreza od 100 odsto na nekretnine koje kupuju državljani izvan EU. Iako je cilj da se ublaži stambeni problem, porez na imovinu u mnogim evropskim zemljama predstavlja važan izvor prihoda.

Teme za vas

Udeo poreza na imovinu u BDP-u

Prema podacima Evropske komisije, u 2023. godini udeo poreza na imovinu u BDP-u EU kretao se od 0,3% u Češkoj i Estoniji do 3,7% u Francuskoj. Prosek EU iznosio je 1,9%.

Najveći udeo imovinskog poreza u BDP-u beleži Francuska (3,7%), a najmanji Češka i Estonija (0,3%). Kada se dodaju zemlje EFTA, Velika Britanija i Turska (na osnovu podataka OECD-a), Britanija se svrstava nešto iznad Francuske, ali su obe na oko 3,7%. Belgija je takođe visoko, sa 3,2%, dok Španija zauzima peto mesto sa 2,5%, a Grčka sa 2,7%. Više od 2% imaju i Island, Luksemburg, Danska, Švajcarska, Italija i Portugal.

U skoro polovini od 32 analizirane države porez na imovinu čini manje od 1% BDP-a. Posebno nizak udeo imaju Slovačka, Litvanija, Estonija i Češka – svi ispod 0,5%. Od pet najvećih ekonomija Evrope, Nemačka ima znatno manji udeo (1%) u poređenju sa drugima. Italija je na 2,1%, dok Francuska i Britanija prednjače.

OECD definiše poreze na imovinu kao sve povremene i redovne dažbine na korišćenje, vlasništvo ili prenos imovine. Oni obuhvataju poreze na nepokretnosti ili neto bogatstvo, poreze na nasledstvo i poklone, kao i poreze na finansijske i kapitalne transakcije.

Zemlje sa najvećim prihodima

Velika Britanija je 2023. prikupila najviše – 115 milijardi evra (100 milijardi funti), dok je Francuska zabeležila 104,5 milijardi. Ove dve zemlje ubedljivo prednjače, s tim da je Italija na trećem mestu sa 45,3 milijarde evra. Slede Nemačka (41,4 milijarde) i Španija (36,8 milijardi). Ukupni prihodi EU iznosili su 318,8 milijardi evra.

Belgija (18,8 milijardi), Švajcarska (17,9 milijardi), Holandija (14,4 milijarde) i Poljska (10,7 milijardi) takođe su prikupile preko 10 milijardi evra. U deset zemalja EU prihod je bio manji od milijardu evra, a najmanji u Estoniji – svega 110 miliona.

Udeo poreza na imovinu u ukupnim porezima

U EU, taj udeo se 2023. kretao od 0,8% u Estoniji i Češkoj do 8,4% u Francuskoj, dok je prosek bio 4,7%. Pored Francuske, još sedam članica imalo je udeo iznad 5%: Belgija (7,4%), Grčka (7%), Španija (6,7%), Portugal (5,9%), Luksemburg (5,7%), Italija (5,1%) i Danska (5,1%). U Nemačkoj porezi na imovinu čine tek 2,5% ukupnog poreznog sistema.

Porezi na prenos imovine

Ovi porezi, izraženi kao procenat BDP-a, pokazuju značaj prometa nekretnina kao izvora budžetskih prihoda. U Italiji je 2023. njihov udeo iznosio 1% BDP-a, a slede Belgija, Portugal i Španija sa po 0,8%. Francuska je bila na 0,7%, Velika Britanija na 0,6%, a Nemačka na 0,3%.

Španski predlog o uvođenju 100% poreza na nekretnine za kupce van EU izazvao je burne reakcije širom kontinenta. Tokom saslušanja u Evropskom parlamentu u maju 2025, profesor ekonomije sa Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, Hose Garsija Montalvo, izjavio je da porezi na stanovanje nisu uvek najefikasniji način da se reše problemi na tržištu.

- Stalne promene politika i nedostatak koordinacije između poreskih mera i mera za povećanje ponude stanova podrivaju njihovu efikasnost, dovodeći do nepredvidivih rezultata i trajnih problema sa pristupačnošću - naglasio je.

Dijana Hourani iz Odeljenja za poreze na dohodak i imovinu pri OECD-u istakla je da postoji veliki prostor da se unapredi efikasnost, pravednost i prihodovni potencijal različitih poreza na stanovanje, prenosi Euronews.

(Telegraf Biznis)