Koliko je koštao Drugi svetski rat: Jugoslavija izgubila 40% bogatstva, Maršalov plan ekonomski digao Evropu
Drugi svetski rat bio je najveći oružani sukob u istoriji čovečanstva. Trajao je šest godina, zahvatio gotovo sve kontinente, mobilisao više od 100 miliona ljudi i odneo živote oko 4% svetske populacije. Iza sebe je ostavio razmere razaranja koje ekonomija do tada nije poznavala.
Teme za vas
Gigantski projekat koji bi mogao uništiti Tursku: Hoće li Erdoganov kanal postati groblje novca?!
Da li će ova žitarica zameniti kukuruz? Nekada je bila zaštitni znak Vojvodine, sada se vraća na velika vrata
Globalni troškovi rata
Prema procenama istoričara i ekonomista, ukupni troškovi rata premašili su 4.000 milijardi dolara u današnjim vrednostima. Uništena je infrastruktura, industrija i poljoprivreda. Samo u Sovjetskom Savezu rat je odneo trećinu nacionalnog dohotka i uništio stotine hiljada sela i fabrika, dok je Nemačka imala potpuno ruiniranu privredu.
Britanski istoričar Angus Maddison pisao je da je „Drugi svetski rat bio i vojni i ekonomski slom starih evropskih sila“, čime je otvoren prostor za uspon novih – Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.
Maršalov plan – temelji evropskog rasta
Evropska obnova nije bila moguća bez američke pomoći. Maršalov plan (1948–1952) obuhvatio je 16 zemalja Zapadne Evrope i doneo ukupno 13 milijardi dolara pomoći – što bi danas bilo više od 150 milijardi. Pored novca, važan je bio i transfer tehnologije, modernizacija proizvodnje i stabilizacija valuta.
Francuski ekonomista Jean Monnet izjavio je: „Američka pomoć nije nam dala samo sredstva, već i nadu da je posle ruševina moguć novi početak.“
Zahvaljujući toj pomoći i reformama, evropske privrede beležile su prosečan godišnji rast od 4–5% tokom pedesetih godina, što je bio temelj „zlatnog doba“ Evrope.
Jugoslavija – obnova bez Maršalovog plana
Jugoslavija je iz rata izašla sa gubicima većim od 40% nacionalnog bogatstva. Uništena je trećina železnica, većina industrije i veliki broj gradova. Procene govore da je samo u prvih pet godina posleratne obnove uloženo više od milijardu tadašnjih dolara – što je ogroman iznos za siromašnu i razorenu zemlju.
Za razliku od Zapadne Evrope, Jugoslavija nije bila deo Maršalovog plana. Nakon raskida sa Informbiroom 1948. godine, dobijala je ograničenu zapadnu pomoć i kredite Svetske banke, ali je glavni oslonac bila plansku ekonomiju i mobilizacija sopstvenih resursa.
Tako su nastali veliki infrastrukturni projekti – izgradnja pruge Brčko–Banovići, hidroelektrane, fabrike i kombinat. Ogroman deo posla odradili su mladi kroz radne akcije, koje su imale i politički i ekonomski značaj.
Josip Broz Tito tada je govorio: „Naš narod je bio spreman na ogromne žrtve u ratu, a spreman je i na ogromne napore u obnovi.“
Evropa i Jugoslavija – različiti putevi, sličan cilj
Dok je Evropa, uz pomoć SAD, ušla u period stabilnog rasta i prosperiteta, Jugoslavija je težim putem gradila industrijsku bazu i prelaz iz agrarne u srednje razvijenu zemlju. Cena tog puta bila je visoka – dugotrajne nestašice, centralizovano planiranje i kasniji rast spoljnog duga.
Ipak, rezultat nije bio zanemarljiv: Jugoslavija je od zemlje sa 80% stanovništva na selu, u dve posleratne decenije izgradila gradove, fabrike i jedan od najspecifičnijih ekonomskih modela u Evropi.
Ekonomski bilans Drugog svetskog rata je dvostruk: globalna katastrofa sa gubicima nezabeleženim u istoriji, ali i temelj posleratnog ekonomskog čuda. Evropa je uz američku pomoć ušla u „zlatno doba“ privrednog rasta, dok je Jugoslavija sopstvenim snagama i specifičnim putem izgradila industrijski oslonac i pokušala da nadoknadi ono što je rat uništio.
Kako je istakao ekonomista Charles Kindleberger: „Drugi svetski rat je bio kraj jedne epohe i početak nove svetske ekonomske ravnoteže.“
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Evropa ili Kina?: Evo od koga SAD sada najviše zavise
Jedan od najskupljih skandala ikada: Meta mora da isplati STOTINE MILIONA korisnicima Fejsbuka
Tramp kritikuje američke kompanije: Kinezi to bolje rade
Amerikance muči opšta BESPARICA - pogledajte koliko ih kasni s otplatom RATE za KREDIT
Video: Novi REDI program - "Roma Business Boost"
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Našli novi raj za nekretnine i masovno se kupuje: Stanovi uz more samo 1.000 evra po kvadratu
Otkup šumskog blaga počinje od 1. oktobra, dnevnica i do 150 evra! Ove godine bolji rod, berači optimistični
Danas je prvo izvlačenje u nagradnoj igri "Uzmi račun i pobedi", evo kada i ko "izvlači" dobitnike automobila i stanova
