Privrednici i bankari u Srbiji očekuju INFLACIJU od 5,0 odsto: Evo šta to TAČNO znači za građane i firme

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora su, prema rezultatima avgustovske ankete, nastavila da se kreću u granicama cilja-tri plus minus 1,5 odsto, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) i navela da su prema rezultatima avgustovske ankete agencije Ninamedija, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora blago povećana u odnosu na prethodnu anketu i iznose 4,0 odsto.

Očekivanja finansijskog sektora dobijena na osnovu septembarske ankete agencije Blumberg su nešto niža i iznose 3,7 odsto.

Teme za vas

Inflaciona očekivanja privrednika za godinu dana unapred su se prema anketi agencije Ninamedija, nakon jednokratnog rasta na 6,0 odsto u julu, u avgustu vratila na 5,0 odsto, na kojem su se nalazila u prethodnom delu godine.

Prema anketi agencije Ninamedija, očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred zadržana su na istom nivou kao u prethodnom mesecu i u avgustovskoj anketi iznose 3,5 odsto, dok su očekivanja za tri godine unapred blago povećana - sa 3,1 odsto u julu na 3,3 odsto u avgustu.

Prema istoj anketi, srednjoročna inflaciona očekivanja privrednika u avgustu ostala su na nepromenjena u odnosu na prethodni mesec i iznose 5,0 odsto.

Foto: Shutterstock/CHIEW

Srednjoročna očekivanja privrednika kreću se u intervalu od 4,0 odsto do 5,0 odsto od kraja 2023. godine.

Evo šta to pojašnjeno znači:

1. Kratkoročna očekivanja privrede (na godinu dana):
Privrednici su u julu „panično“ podigli očekivanja inflacije na 6%, ali se već u avgustu sve vratilo na 5%. To pokazuje da privreda i dalje vidi inflaciju kao povišenu, ali ne očekuje da će nastaviti da nekontrolisano raste. Dakle, stabilizacija na nivou od 5% ukazuje da postoji poverenje da će inflacija biti pod kontrolom u narednih 12 meseci, iako je i dalje viša od cilja NBS (3% ± 1,5 pp).

2. Očekivanja finansijskog sektora (banke, fondovi, osiguravajuće kuće):
Oni su obično konzervativniji i bolje prate monetarnu politiku. Njihova prognoza od 3,5% za dve godine unapred znači da očekuju da će se inflacija približiti ciljanim okvirima Narodne banke Srbije. Blagi rast očekivanja za tri godine (sa 3,1 na 3,3%) pokazuje da finansijski sektor ne očekuje da će inflacija pasti ispod cilja, nego da će ostati oko gornje granice dozvoljenog.

3. Šta to znači u praksi:

Za građane: inflacija će se i dalje osećati, ali bi trebalo da se postepeno smanjuje. To znači manji pritisak na cene osnovnih proizvoda i usluga, mada i dalje nema povratka na „jeftine“ cene pre inflatornog talasa.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Za privredu: očekivanja od 5% znače da će firme i dalje kalkulisati s rastom troškova, pa će krediti, investicije i ugovori biti planirani uz nešto višu marginu sigurnosti.

Za monetarnu politiku: dobra vest je da privrednici i finansijski sektor veruju NBS-u – da će obuzdati inflaciju i približiti je cilju. To znači manju verovatnoću da će NBS morati dodatno da „steže“ kamatne stope.

Za investitore: stabilizacija očekivanja šalje signal da Srbija ulazi u period predvidljivijih cena, što povećava atraktivnost za ulaganja.

U prevodu: privreda se „smirila“, finansijski sektor ostaje oprezan, a inflacija se i dalje vidi kao problem, ali pod kontrolom.

(Telegraf Biznis/Tanjug)