Tramp ovo nije očekivao: Najbolji američki stručnjaci MASOVNO odlaze kod Kineza zbog miliona i statusa

Nuklearni fizičar sa Prinstona, mašinski inženjer koji je pomogao NASA-i da istražuje proizvodnju u svemiru, neurobiolog iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, slavni matematičari i brojni stručnjaci za veštačku inteligenciju… Spisak istraživačkih talenata koji napuštaju SAD da bi radili u Kini sve je duži i stalno raste.

Najmanje 85 mladih i etabliranih naučnika iz SAD-a pridružilo se kineskim istraživačkim institucijama od 2004. godine, prema izveštaju CNN-a. Više od polovine njih preselilo se upravo ove godine, a stručnjaci kažu da će taj trend samo rasti.

Teme za vas

Dok Bela kuća smanjuje istraživačke budžete i pojačava provere stranih talenata, Peking paralelno povećava ulaganja u domaće inovacije.

Foto:Shutterstock.com

Obrnuti odlazak mozgova

Većina novih kineskih akademika deo je tzv. obrnutog odliva mozgova, fenomena koji dovodi u pitanje dugoročnu sposobnost SAD-a da privuče i zadrži vrhunske naučnike. Upravo ta sposobnost decenijama je bila ključ američkog statusa kao svetskog lidera u nauci i tehnologiji.

Posledice bi mogle uticati na trku između Vašingtona i Pekinga u industrijama budućnosti: veštačkoj inteligenciji, kvantnom računarstvu, poluprovodnicima, biotehnologiji i vojnoj tehnologiji.

„Trampov dar“ kineskim univerzitetima

Kina već godinama pokušava da privuče međunarodne naučnike, uključujući hiljade svojih istraživača koji su sticali diplome u SAD-u, a mnogi od njih postali su pioniri i lideri u američkoj naučnoj zajednici. Si Đinping sve otvorenije ističe da su inovacije ključ ekonomske sigurnosti zemlje.

Foto:Shutterstock.com

Administracija Donalda Trampa pak sprovodi masovna smanjenja istraživačkih budžeta, drastično poskupljuje H1-B vize, pojačava nadzor nad istraživanjima i koristi federalne fondove kao polugu pritiska na univerzitete.

Kineski univerziteti smatraju takve promene „Trampovim darom“. „Videćete širenje novih, ojačanih i unapređenih istraživačkih programa i programa obuke u svim oblastima u Kini“, izjavio je Ju Ksi, profesor sociologije na Prinstonu, za CNN.

Regrutovanje u punom jeku

Regruteri iz istočne Kine otvoreno govore da promene u SAD-u podstiču prijave za njihove državne programe finansiranja. Posebno su traženi stručnjaci za poluprovodnike, za kojima potražnja „nema granica“.

Iako je američki Kongres spreman da odbaci neke od najdrastičnijih rezova, šteta je već učinjena. Akademski laboratoriji osećaju nesigurnost, a naučnici, naročito oni povezani s Kinom, strahuju za budućnost.

Trampova administracija koristila je studentske vize kao adut u trgovinskim pregovorima, a tokom leta pojavili su se i pozivi za ponovno pokretanje kontroverzne Kineske inicijative, ugašene zbog optužbi za diskriminaciju.

Foto:Shutterstock.com

Kineska ponuda: Milioni i status

Na kineskim univerzitetima vidljiv je porast prijava stranih naučnika.

„Znam da se kineski univerziteti 'savijaju unazad' da bi iskoristili ovu priliku koju im je pružio 'zamišljeni' protivnik“, kaže Lu Vujan, hemičar sa Fudana. Objave na društvenim mrežama pozivaju „talente iz celog sveta“, nudeći im milionska sredstva, bonuse, stambene podsticaje i podršku za porodicu.

Posebnu pažnju privlači program Qiming, jer regrutuje istraživače u komercijalni sektor – od poluprovodnika do kvantne nauke i veštačke inteligencije.

U julu je pokrenut poseban krug prijava samo za kandidate iz SAD-a i Evrope, što regruteri opisuju kao „neviđen potez“, a u oktobru stupa na snagu nova „K viza“ za mlade naučnike i tehnološke talente.

FBI: Krađa tehnologije

Američka vlada već godinama kineske programe smatra pretnjom. FBI ih opisuje kao pokušaj krađe stranih tehnologija radi ostvarivanja ciljeva kineske države i vojske.

Program „Hiljadu talenata“, koji je nudio pozicije u Kini uz zadržavanje zapadnih karijera, nominalno je ugašen nakon što su učesnici postali meta američkih istraga.

Kina svoje napore temelji i na ekonomskom usponu. „Da sam 1989. godine ostao u Kini, ne bih imao iste prilike za akademski rast“, priseća se Lu, koji je tada otišao na studije u SAD.

Foto:Shutterstock.com

Svetska sila u nauci

Danas je Kina svetska sila u nauci. Samo 2023. godine uložila je više od 780 milijardi dolara u istraživanje i razvoj, gotovo isto koliko i SAD.

„Nacija napreduje kada napreduju njena nauka i tehnologija“, poručio je predsednik Si prošlog leta, obećavši da će Kina do 2035. postati „snažna i samostalna naučna nacija“.

Rezultati su već vidljivi: svemirski program, kvantna komunikacija, obnovljivi izvori energije i hipersonično oružje. Startap DeepSeek šokirao je Silicijumsku dolinu čatbotom koji parira OpenAI-u, ali uz znatno niže troškove.

Pred Kinom je dug put

Uprkos napretku, stručnjaci upozoravaju da je pred Kinom i dalje dug put do američkog nivoa. Ekonomsko usporavanje, stroga kontrola Partije i političko okruženje otežavaju privlačenje stranih naučnika, a život u toj zemlji izazovan je i zbog jezika i društvene klime.

Foto: Shutterstock.com

Podaci pokazuju da više od 80 posto Kineza koji su doktorirali na američkim univerzitetima ostaje da živi u SAD-u nakon studija, a povratnici se ponekad suočavaju s kritikama nacionalističke javnosti.

„Ako američki univerziteti nastave da finansiraju nauku kao dosad, Kini će trebati još dugo da ih sustigne. Ali ako izgube najbolje ljude i oni odu u Kinu, Evropu ili drugde, to bi mogla biti katastrofa“, upozorava Jau Šing-tung, matematičar i dobitnik Fildsove medalje.

Istraživači koji su se već preselili u Kinu za to navode različite razloge – od porodičnih do profesionalnih. Ali svi naglašavaju jedno: nauka ne bi trebalo da bude geopolitička igra nultog zbira, već zajednički rad u korist celog čovečanstva.

(Telegraf Biznis)