OTKRIVENO! Hrvatska u skladištima čuva zalihe pšenice, kukuruza, testenine, mesa, goriva... Evo zbog čega

U strateškim robnim rezervama Hrvatske, koje služe za snabdevanje stanovništva u slučaju rata ili velikih prirodnih katastrofa, prošle godine čuvane su nešto manje količine robe nego godinu dana ranije, ali je ukupna vrednost zaliha na kraju 2024. bila oko četiri odsto veća u odnosu na 2023.

Prema Vladinom izveštaju o stanju i upravljanju robnim rezervama za 2024. godinu, vrednost strateških i tržišnih zaliha na kraju decembra iznosila je 87 miliona evra, što je povećanje od 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Teme za vas

Najvredniji deo zaliha čini 14 proizvoda, među kojima su pšenica, kukuruz, juneće i svinjsko meso, višenamenske cisterne i kontejneri – zajedno čine čak 86 odsto ukupne vrednosti.

Neizmenjene količine mesa i goriva

Do kraja prošle godine država je čuvala 56.630 tona pšenice, 26.360 tona kukuruza, 4.890 tona ječma, 109 tona testenine i 64 tone pirinča – što je neznatno manje nego godinu dana ranije. Vrednost pšenice procenjena je na 14,6 miliona evra, kukuruza na 5,2 miliona, a ječma na 1,9 miliona evra.

Količine junećeg i svinjskog mesa ostale su iste kao i 2023. godine – 1.014 i 805 tona. U skladištima je bilo i oko 5.700 tona šećera. Vrednost tih proizvoda iznosi 4 miliona, 2,2 miliona i 3,5 miliona evra. Nisu menjane ni količine goriva – oko 9,7 miliona litara evrodizela i 5,5 miliona litara evrosupera 95.

Nove cisterne i agregati

Tokom 2024. godine država je nabavila dodatnih 20 višenamenskih cisterni i 74 agregata, pa ih sada ukupno ima 115, odnosno 124. Za tu nabavku i kupovinu desetak drugih neprehrambenih proizvoda potrošeno je oko sedam miliona evra, dok je još 1,7 miliona utrošeno na prehrambene artikle – poput konzervi, dečje hrane i sličnih proizvoda.

Od 1.108 kontejnera u vlasništvu Ravnateljstva za robne rezerve, gotovo polovina (530) i dalje je namenjena smeštaju građana pogođenih zagrebačkim i petrinjskim zemljotresom, dok ih je u skladištima Ravnateljstva bilo oko 334.

Popis strateških rezervi sproveden je od 19. novembra do 31. decembra 2024. godine na ukupno 329 lokacija. Na 228 lokacija popis su obavili službenici Ravnateljstva, dok su na preostalim lokacijama to činila povereništva skladištara i korisnika.

Ravnateljstvo godinu završilo s minusom

U okviru vanredne kontrole sprovedene kod 154 pravna lica, nije utvrđen manjak robe. Na kraju decembra prošle godine ukupna vrednost hrvatskih robnih rezervi iznosila je 87 miliona evra – tri miliona više nego godinu ranije.

Direkcija za robne rezerve, koja je zadužena za nabavku, skladištenje i obnavljanje zaliha, godinu je završila s manjkom od oko dva miliona evra, jer su rashodi (50,3 miliona) premašili prihode (48,3 miliona). Taj manjak pokriven je viškom od pet miliona evra prenetim iz 2023. godine.

Osiguranje osnovne opskrbe

Država formira robne rezerve kako bi obezbedila osnovno snabdevanje građana u slučaju rata, prirodnih nepogoda ili tehnoloških i ekoloških katastrofa. Ove zalihe treba da omoguće osnovnu opskrbu za oko 50.000 građana u periodu od 15 do 60 dana.

(Telegraf Biznis/Index)