Ovo su DETALJI dogovora Trampa i Si Đinpinga - šta dobija Kina i zašto je TikTok glavna TAČKA!

Si Đinping pokušava da natera američku administraciju da promeni strategiju prema Tajvanu, otkrili su ovih dana neimenovani izvori upoznati sa situacijom za The Wall Street Journal. Si se nada da će pritiskom na Donalda Trampa naterati Vašington da izabere između povoljnog ekonomskog sporazuma s Pekinom ili nastavka podrške Tajvanu.

Peking svoje samopouzdanje temelji na nekoliko čimbenika. Tramp većinu svoje spoljne politike oblikuje kroz prizmu transakcija, više nego bilo koji prethodni američki predsednik. On koristi nagrade i pretnje troškovima da podstakne drugu stranu na akciju umesto da se oslanja na zajedničke vrednosti ili međunarodne zakone. Njegove pretnje uvođenjem carina čak i savezničkim zemljama i prihvatanje Boeinga 747-8 od Katara, koji je postao deo flote Air Force One, najbolje ilustruju tu politiku. Trampovo pljeskanje Vladimiru Putinu i prostiranje crvenog tepiha na Aljasci dodatno brišu granice između saveznika i neprijatelja.

Teme za vas

Foto-kolaž: Tanjug/AP

Peking planira iskoristiti ovu percepciju i nudi, kako se navodi, „i batinu i mrkvu“: pritisak da Vašington popusti oko Tajvana u zamenu za trgovinski sporazum, ali i dogovor oko TikToka. SAD i Kina postigli su okvirni sporazum po kojem TikTok može ostati aktivan u SAD-u uz restrukturiranje vlasništva i kontrole. Prema izveštaju The Washington Posta, američke institucije preuzele bi ključne segmente upravljanja bezbednošću, podacima i algoritmom, dok bi ByteDance zadržao ekonomske interese. Tramp tvrdi da je dogovor postignut, ali Kina i ByteDance još nisu službeno potvrdili detalje, što sugeriše da se sporazum koristi kao poluga u pregovorima.

Foto: Shutterstock

Tramp i Si trebali bi se sastati krajem oktobra u Južnoj Koreji na Azijsko-pacifičkom forumu, a zatim bi mogli uslediti Trampova poseta Pekingu početkom sledeće godine i Si-jev poset Bele kuće. Si namerava iskoristiti te sastanke da pokuša da ubedi Trampa da SAD jasno izjave da se protive nezavisnosti Tajvana, tvrde izvori za WSJ. Kina smatra Tajvan delom svog teritorija i ne odustaje od „ponovnog ujedinjenja“, prenosi Jutarnji list.

Si nije bio zadovoljan Bajdenovim stavom prema Tajvanu, koji službeno glasi da SAD „ne podržavaju“ tajvansku nezavisnost, iako je taj stav donekle umirio Peking. Trampova administracija nije prihvatila Bajdenovu formulaciju. Glasnogovornik State Departmenta izjavio je da se SAD „protive bilo kakvim jednostranim promenama statusa quo“ i da Kina predstavlja „najveću pretnju miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“.

Foto: Tanjug/AP

Da Tramp ipak pokazuje naznake slabljenja potpore Tajvanu postalo je jasno ovog leta, kada je blokirao više od 400 miliona dolara vojne pomoći Tajvanu, usred trgovinskih pregovora s Kinom — što je signaliziralo moguću promenu prioriteta u Vašingtonu. U avgustu je Tramp rekao da mu je Si obećao da Kina neće napasti Tajvan tokom njegove administracije, ističući da je Kina „vrlo strpljiva“. Kineski savetnici izvan vlade pritiskaju SAD da službeno objave protivljenje nezavisnosti Tajvana.

„Ubaciti klin između Vašingtona i Tajpeja predstavlja sveti gral Pekinga u tajvanskom pitanju. To bi poljuljalo poverenje Tajvana i povećalo uticaj Pekinga na Tajpej“, kaže za WSJ Evan Medeiros, bivši visoki službenik Obamine administracije i profesor na univerzitetu Georgetown. Za Sija razlika između „nepodržavanja“ i jasnog „protivljenja“ tajvanskoj nezavisnosti nije samo semantička — ona bi označila prelaz od neutralnog stava do otvorenog svrstavanja uz Peking, čime bi se dodatno učvrstila Si-jeva moć i pružio Kini politički legitimitet za akcije prema Tajvanu.

Trampova administracija nedavno je ne samo odgodila deo vojne pomoći Tajvanu nego i onemogućila tranzitni poset tajvanskog predsednika Laja Čing-tea SAD-u, što je rezultovalo otkazivanjem njegovog puta u Latinsku Ameriku. Ovi potezi izazvali su sumnje u Vašingtonu i Tajpeju - da li SAD daju prioritet trgovinskom dogovoru s Kinom umesto podrške Tajvanu?

Foto: Tanjug/AP

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton već duže upozorava da Tramp smanjuje vojnu pomoć Tajvanu da bi udovoljio Kini, nastojeći postići veliki trgovinski sporazum ili ostvariti lične političke ciljeve. Bolton smatra da bi Tramp mogao priznati kineski suverenitet nad Tajvanom, što bi ugrozilo američku predanost regionu i ohrabrilo Peking da pojača pritisak. SAD prodaju oružje Tajvanu u skladu s američkim Zakonom o odnosima sa Tajvanom, koji obavezuje Vašington na pomoć u odbrani Tajvana, ali ne zahteva automatsku vojnu intervenciju u slučaju invazije.

Foto: Shutterstock

Tajvan, s druge strane, i dalje drži vrlo važnu kartu — proizvodnju mikročipova. Tajvan proizvodi preko 60% svetskih poluprovodnika i više od 90% najnaprednijih čipova, što ga čini ključnim partnerom američkih tehnoloških kompanija. Gubitak pristupa tajvanskoj industriji imao bi za SAD veće posledice nego finansijska kriza 2008. ili pandemija koronavirusa, ocenjuje Institut Hadson.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno, Pentagon se brine zbog niskih zaliha ključnih projektila u slučaju sukoba s Kinom. Iako je Trampov „veliki, lep zakon“ obezbedio dodatnih 25 milijardi dolara za proizvodnju streljiva u narednih pet godina, izazovi ostaju. Proizvodnja može trajati i do dve godine, a testiranje novih dobavljača skupo je i dugotrajno. Zato je Pentagón pokrenuo program ubrzanja proizvodnje naoružanja. Vijeće za ubrzanje proizvodnje streljiva, pod vodstvom zamenika ministra odbrane Stiva Fajnberga, organizuje sastanke s vodećim proizvođačima poput Lokhida, Rejteona, Boinga i Anduril Industries, s ciljem udvostručenja ili čak učetvorostručenja proizvodnje projektila poput sistema Patriot i Precision Strike Missiles u narednim godinama.

Pentagon takođe rešava uska grla u snabdevanjima, kao deo šire strategije priprema za potencijalni sukob u Indo-Pacifičkoj regiji, gde raste potreba za odbrambenim projektilima zbog kineskih tenzija.

(Telegraf Biznis)