Šta nas roman "Daning-Krugerov" efekat uči o poslovnim zabludama i modernoj ekonomiji samouverenih neznalica

Kada švedski pisac Andres Stupendal u svom romanu Daning-Krugerov efekat (u odličnom prevodu Nikole Perišića, izdavač Helix) piše o intelektualcu koji zna previše, ali razume premalo, on zapravo ne govori samo o pojedincu - već o fenomenu koji danas oblikuje ekonomiju, menadžment i tržište ideja.

Ovaj roman, obojen crnim humorom i filozofskom introspekcijom, nije samo zabavna priča o letnjoj neurozi jednog Šveđanina, već i oštro ogledalo savremenog korporativnog sveta.

Teme za vas

Od kafanskog filozofa do startap gurua

Daning-Krugerov efekat, psihološki fenomen po kojem ljudi s malo znanja precenjuju svoje sposobnosti, postao je nova globalna valuta. U poslovnom kontekstu, taj efekat vidimo svakodnevno — od ambicioznih startap osnivača koji veruju da su „drugi Ilon Mask“, do menadžera koji donose strateške odluke na osnovu intuicije, a ne podataka.

Foto:Screenshot/You Tube

U razgovoru za švedski dnevnik Dagens Nyheter, Stupendal je rekao: „U doba društvenih mreža, svi smo eksperti. A što manje znamo, to glasnije govorimo.“

Upravo ta rečenica osvetljava i srž romana - samouverena nesposobnost. Glavni junak, previše obrazovan a suštinski izgubljen, postaje simbol modernog radnika znanja koji, umesto da stvara, analizira do iscrpljenosti, pokušavajući da racionalizuje sopstvenu stagnaciju.

Kada ego postane poslovna strategija

Ekonomija poslednjih godina svedok je paradoksa: kompetentni sumnjaju u sebe, a nekompetentni preuzimaju vođstvo. Stupendalov narator, koji veruje da je naslednik Mišela Ulebeka, odlično oslikava taj obrazac - intelektualac koji ne vidi da ga sopstvena samouverenost sabotira.

„Daning-Krugerov efekat nije samo psihološki termin,“ piše Stupendal u jednom eseju o knjizi, „već i dijagnoza modernog kapitalizma - sistema u kojem je važnije izgledati pametno nego stvarno znati.“

Foto:Screenshot/You Tube

U svetu u kojem se svaka ideja može zapakovati u „pitch“, a svaka iluzija u „vision statement“, kompetencija je postala potcenjena valuta. Roman zato, iako fikcijski, čita se kao ekonomski komentar našeg doba - satira menadžerskog optimizma i tržišta preterane samouverenosti.

Šta kompanije mogu naučiti iz Stupendalovog romana

Na površini, Daning-Krugerov efekat je priča o jednom letnjem kolapsu. Ali ispod, to je lekcija o intelektualnoj poniznosti - osobini koja u savremenom poslovanju postaje ključna. Kompanije koje umeju da prepoznaju sopstvene granice znanja, brže se prilagođavaju tržištu i inovacijama.

U tom smislu, roman postaje svojevrsni menadžerski priručnik maskiran u literaturu: uči nas da kritičko mišljenje vredi više od samouverenosti, a da je preispitivanje sopstvenih uverenja najbolji oblik liderstva.

Literatura kao ogledalo tržišta

Na kraju romana, glavni junak doživljava lični „reset“ nakon što mu nestane pas Moli - apsurdna scena koja ujedno postaje metafora: tek kada izgubimo ono što nam je najmanje važno, shvatimo da smo izgubili i ono najbitnije - kontakt sa stvarnošću.

Tako i savremeno tržište, zaneseno samopouzdanjem i algoritamskim optimizmom, rizikuje da izgubi iz vida osnovno: znanje, iskustvo i poniznost pred složenošću sveta.

Foto:Shutterstock.com

Roman Daning-Krugerov efekat zato nije samo satira o intelektualcu, već i ogled o tržištu u kojem se svako predstavlja kao stručnjak, a greške postaju skupe, ne zbog loših namera - već zbog neznanja ubeđenog da je znanje.

Stupendal nam, s dozom nordijskog humora i surove iskrenosti, pokazuje ono što bi svaki lider trebalo da zna: ponekad je najveća snaga - priznati da ne znaš sve.

(Telegraf Biznis)