Hteo je tržište, ali Partija mu nije dala: Ovako je propao pokušaj da SFRJ postane moderna ekonomija
U jednoj od najneobičnijih epizoda jugoslovenskog socijalizma, krajem 1950-ih i tokom burnih šezdesetih godina, Edvard Kardelj - partijski ideolog, Titov bliski saradnik i tvorac jugoslovenskog modela samoupravljanja - pokušao je da uradi ono što je delovalo nemoguće: da pomiri socijalizam i tržište.
Njegov pokušaj da Jugoslaviju transformiše iz centralno planske ekonomije u sistem „tržišnog socijalizma“ bio je smeli eksperiment, ali i uvod u političke sukobe koji su kasnije razbili ekonomsku ravnotežu zemlje.
Teme za vas
Pogledajte najmoćni traktor na svetu: Za 12 sati može da obradi skoro 500 hektara zemlje
Slavko je u bašti zatekao čudo koje se ne viđa svaki dan: "Kad priroda časti!"
Ko je bio Edvard Kardelj?
Rođen 1910. godine u Ljubljani, Edvard Kardelj bio je jedan od ključnih arhitekata jugoslovenske države.
Bio je član CK KPJ, ministar u prvoj saveznoj vladi, potpredsednik Saveznog izvršnog veća, glavni ideolog Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) i, pre svega, Titov najbliži teoretičar.
Dok je Tito bio harizmatični vođa i pragmatični državnik, Kardelj je bio mozak sistema, čovek koji je pokušavao da socijalizam pretvori u trajan, održiv model.
Njegov najvažniji politički projekat bio je samoupravni socijalizam - ideja da radnici treba da upravljaju preduzećima, a ne partijska birokratija.
Ali kako je sistem rastao, Kardelj je shvatio da samoupravljanje bez tržišta ne funkcioniše.
Početak krize i rađanje ideje o tržišnom socijalizmu
Posle raskida sa Staljinom 1948. i izbacivanja Jugoslavije iz sovjetskog bloka, zemlja je morala da pronađe sopstveni put.
Planirana privreda po sovjetskom modelu brzo je pokazala svoje granice: manjak robe, loša produktivnost, neracionalne investicije i veliki gubici preduzeća.
Kardelj je u to vreme bio jedan od retkih koji je javno govorio o potrebi da se uvedu “ekonomski stimulansi” i tržišni kriterijumi u odlučivanje.
Njegova teza bila je jednostavna, ali subverzivna za tadašnju ideologiju: “Bez tržišta, samoupravljanje je samo nova forma birokratije.”
Početkom 1960-ih, u krugu oko Tita, Kardelja i Vladimira Bakarića, počinje da se formira ideja ekonomske reforme koja bi spojila društveno vlasništvo sa tržišnom logikom.
Reforma 1965: Jugoslavija otvara vrata tržištu
Godine 1965. uvedena je velika privredna reforma – najradikalniji ekonomski zahvat u istoriji socijalističke Jugoslavije.
Cilj je bio da se ekonomski sistem oslobodi od partijskih naredbi i da se uvede veća samostalnost preduzeća, realne cene, konkurencija i odgovornost za rezultate.
Reforma je podrazumevala i:
- devalvaciju dinara,
- otvaranje tržišta prema Zapadu,
- modernizaciju banaka,
- uvođenje izvozne orijentacije,
i delimično uvođenje tržišta rada.
Kardelj je verovao da se time stvara „socijalizam sa tržišnim licem“ - sistem u kojem bi tržište bilo alat, a ne gospodar.
Kratki procvat, pa sudar sa stvarnošću
Prve godine reforme donele su iznenađujuće rezultate. Industrijska proizvodnja je rasla, izvoz se povećavao, a jugoslovenska roba počela je da se pojavljuje i na zapadnim tržištima.
Jugoslavija je u to vreme važila za najotvoreniju i najmoderniju socijalističku ekonomiju sveta.
Ali uspeh je bio kratkog daha.
Već krajem 1960-ih reforme su izazvale duboke političke i socijalne potrese.
Razvijenije republike, Slovenija i Hrvatska, profitirale su od tržišnih pravila, dok su siromašnije republike, posebno Srbija, Bosnai Hercegovina i Makedonija, tonule dublje u ekonomske probleme. Pojavila se nezaposlenost, dotad gotovo nepoznat pojam u socijalizmu. I ono najgore: Partija je počela da gubi kontrolu nad ekonomskim procesima.
U Savezu komunista zavladao je strah da tržište vodi ka "restauraciji kapitalizma".
Konzervativna krila unutar SKJ, naročito u Srbiji i Crnoj Gori, optuživala su reformiste da „razaraju temelje socijalističkog društva“.
Politički preokret i Kardeljevo povlačenje
Pod pritiskom konzervativaca i sve glasnijih socijalnih nemira, reforma je do kraja 1960-ih faktički zaustavljena.
Kardelj se nije odrekao svojih ideja, ali je shvatio da je Partija previše uplašena da bi pustila tržište da zaista deluje.
Umesto da nastavi sa ekonomskim promenama, Kardelj se okrenuo ustavnim reformama.
Tako je počeo proces koji će kulminirati Ustavom SFRJ iz 1974. godine - dokumentom koji je institucionalno osigurao decentralizaciju i samoupravni socijalizam, ali i stvorio temelje kasnijeg raslojavanja Jugoslavije po republičkim linijama.
Njegov pokušaj da stvori „tržišni socijalizam“ zamenjen je političkim kompromisom, koji je zemlju formalno stabilizovao, ali je ekonomski učvrstio neefikasnost i birokratiju.
Vizionar ili krivac?
Edvard Kardelj umro je 1979. godine, svega godinu dana pre Tita, ali je njegov intelektualni uticaj preživeo oba.
Za jedne, bio je vizionar koji je pokušao da modernizuje socijalizam i izbegne dogmatski kolaps.
Za druge, ideolog koji je zamutio granicu između države i tržišta, stvarajući sistem koji nije bio ni socijalistički ni kapitalistički - i zato dugoročno neodrživ.
Istina je, kao i uvek, negde između: Kardelj je prepoznao da Jugoslavija ne može živeti van tržišta, ali nije imao političku moć da sprovede ono što je shvatio.
Njegova reforma iz 1965. bila je najambiciozniji pokušaj modernizacije jugoslovenske privrede, ali i dokaz da ni najbolja ideja ne može preživeti u sistemu koji se boji sopstvene promene.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Devojka pronašla bakin predmet na tavanu, mnogi Srbi ga imaju: Danas vredi i do 1.500 evra
Patike koje su se proizvodile u JUGOSLAVIJI zaludele svet! Nose ih i poznati, a evo koliko koštaju
Hrvati zbog ovoga kod kuće kukaju, a u inostranstvu ne, ljudi im poručili: "Brate, nije ti to divlji Balkan"
Ko je bio najbogatiji u SFRJ – i da li je iko bio bogatiji od Tita?
Video: Promocija knjige privredna komora
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
U poslastici iz Lidla u Nemačkoj pronađene metalne čestice! Hitno povučena sa polica
Radni staž se računa još jednoj grupi građana: Potrebno je da samo ispunite jedan uslov i imate sigurnu penziju
Iz Beograda do Budimpešte vozom uz dva presedanja, cene karata od 19 evra: Oglasili se iz "Srbijavoz" - Ovo su cene i red vožnje!
radovan III
Je li to onaj E. kardelj veliki prijatelj svih nas srba?
Podelite komentar