Iranske milijarde ostaju "pod ključem": Teheran traži svoj novac nazad, uslov Vašingtona je gotovo nemoguć

Iran je ponovo otvorio pitanje pristupa desetinama milijardi dolara zamrznutih sredstava dok traju novi razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom programu i širem sukobu na Bliskom istoku.

Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Ghalibaf nedeljama poručuje da bi odmrzavanje iranskog novca trebalo da bude mera izgradnje poverenja, ako ne i uslov za pregovore sa Vašingtonom. Prema Middle East Eye, to pitanje sada je deo intenzivne diplomatske runde koja se povezuje s pokušajem dugoročnog okončanja rata, ponovnog otvaranja Hormuškog moreuza i smanjenja iranskih nuklearnih kapaciteta.

Teme za vas

Izveštaji ove nedelje navode da bi SAD mogle da oslobode do 25 odsto iranskih zamrznutih sredstava širom sveta ako Iran preda 400 kilograma obogaćenog uranijuma i ugasi svoja nuklearna postrojenja. Kako su oba zahteva predstavljena kao teško prihvatljiva za Teheran, Iran navodno traži manji paket i pristup do 12 milijardi dolara.

Najkonkretniji pomak vezan je za oko šest milijardi dolara koje se od septembra 2023. nalaze u Kataru. Ghalibaf i guverner iranske centralne banke doputovali su u ponedeljak u Dohu kako bi razgovarali o oslobađanju tog novca, što se u tekstu opisuje kao mogući signal napretka.

Iran tvrdi da mu strane vlade i banke, zbog američkih sankcija uvedenih i proširenih od Islamske revolucije 1979. godine, duguju ukupno do 120 milijardi dolara sopstvenih prihoda. Delimično popuštanje stiglo je nakon nuklearnog sporazuma iz 2015, kada je Teheran dobio pristup delu sredstava, ali je administracija Donalda Trampa 2018. jednostrano napustila sporazum i obnovila sankcije.

Fond od šest milijardi dolara iz Južne Koreje prebačen je 2023. u Katar u sklopu razmene zatvorenika između Teherana i Vašingtona. Dve nedelje kasnije Katar je suspendovao sredstva nakon napada Hamasa na jug Izraela i neizvesnosti o tome kako bi Iran mogao da koristi taj novac.

Deo sredstava mogao bi biti usmeren na stabilizaciju iranske finansijske infrastrukture, u trenutku kada je ekonomija zemlje pod snažnim pritiskom. Teheran je u martu zatražio i reparacije za strukturnu i ekonomsku štetu kao deo svakog sporazuma o okončanju neprijateljstava, a te zahteve je, prema istom izvoru, ponovio i u mirovnom predlogu upućenom Beloj kući prošle nedelje.

(Telegraf Biznis/Klix)