Cela Evropa bez RUSKOG GASA: Zavrnute slavine Mađarskoj i Slovačkoj - šta to znači za Srbiju

Posle tri godine rasprava, Evropska unija je odlučila da stane na kraj zavisnosti od ruskog gasa. Očekuje se da će 7 država članica danas da podrži zakon koji će trajno smanjiti snabdevanje Mađarske i Slovačke ruskim gasom, bez obzira na stavove ovih zemalja.

Od početka rata u Ukrajini 2022. godine, EU je drastično smanjila uvoz ruske nafte, uglja i gasa, čime je oslabila dugogodišnji energetski uticaj Kremlja. Međutim, Budimpešta i Bratislava su se uporno protivile ovim merama, tvrdeći da nemaju realnu alternativu i da bi prekid saradnje sa Moskvom doveo do naglog rasta cena za potrošače. Stručnjaci osporavaju ove tvrdnje, a EU je pokazala da je spremna da nadvlada političku tvrdoglavost pojedinih članica.

Teme za vas

Litvanski ministar energetike Žigimantas Vaičiunas upozorio je da Mađarska i Slovačka godinama plaćaju Rusiji milijarde evra, čime, kako kaže, finansiraju ruski ratni aparat.

- Sada je vreme da EU pokaže političku volju i donese odluke koje su u interesu celog bloka - naglasio je.

Brisel je već uveo embarga na rusku sirovu naftu, gorivo i ugalj, ograničio globalne cene ruske nafte ispod tržišne i smanjio udeo Rusije u evropskom gasnom tržištu sa 45 na 13 procenata. Ipak, Mađarska i Slovačka su do sada uspeli da zadrže određene privilegije, uključujući uvoz ruske nafte preko naftovoda Druzhba i blokiranje sankcija prema gasnom i nuklearnom sektoru Rusije. Ove godine obe zemlje su Rusiji za fosilna goriva platile više nego lane, što pokazuje da se ekonomski pritisak i dalje oseća.

Evropska komisija je u junu predstavila novi pravni predlog koji predviđa zabranu ruskog gasa — za kratkoročne ugovore od sledeće godine, a za dugoročne do kraja 2027. Za razliku od sankcija koje zahtevaju saglasnost svih članica, predlog se može usvojiti kvalifikovanom većinom, što efektivno uklanja veto Mađarske i Slovačke. Ministri energetike EU će zakon formalno potvrditi u ponedeljak, šaljući jasnu poruku da blok može da deluje i bez saglasnosti ovih država.

Budimpešta i Bratislava i dalje upozoravaju da zakon ugrožava energetsku bezbednost, povećava cene i šteti industriji. Mađarska državna kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa Gazpromom do 2036, dok je slovačka SPP vezana ugovorom do 2034. godine. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nazvao je predlog "direktnim napadom na energetsku bezbednost Mađarske", dok je slovački premijer Robert Fico besneo da je REPowerEU "besmislena ideološka mera", piše Politiko.

Stručnjaci industrije ističu da predlog neće dramatično poremetiti snabdevanje. Analitičari procenjuju da bi cene mogle porasti za 5 do 10 procenata, ali da smanjenje tranzitnih naknada može neutralisati deo poskupljenja. Mađarska već potpisuje nove ugovore o gasu i može koristiti alternativne izvore iz Zapadne Evrope, Grčke, pa čak i Rumunije od 2027. godine.

Evropska komisija tvrdi da su mere osmišljene tako da očuvaju sigurnost snabdevanja EU i da minimalno utiču na cene. Diplomate EU ističu da je Rusija problem, a ne partner, te da je vreme da se prestane sa pretvaranjem da nije.

Šta bi ovo moglo  da znači za Srbiju?

Za Srbiju, koja još uvek značajno zavisi od ruskog gasa, ova odluka EU je signal da diversifikacija snabdevanja postaje hitna potreba. Cene gasa i energije u regionu mogu biti pod pritiskom, a politički i ekonomski pritisci EU na zemlje koje održavaju veze sa Rusijom postaju sve očigledniji. Srbija će u narednim godinama verovatno morati da ubrza investicije u alternativne izvore i energetsku nezavisnost.

Iako nije članica EU, novi zakon ima nekoliko važnih implikacija za Srbiju.

Srbija je do sada značajno zavisila od ruskog gasa. EU smanjuje svoj uvoz ruskog gasa, što utiče i na regionalni tržišni pritisak. Srbija će verovatno morati da ubrza diversifikaciju snabdevanja — kroz LNG terminal u Grčkoj, gasovod Turski tok ili eventualne nove izvore u regionu.

Kako EU smanjuje zavisnost od Rusije, Mađarska i Slovačka mogu plaćati više za gas iz alternativnih izvora. To može indirektno uticati i na Srbiju, jer se cene na tržištu regiona međusobno povezuju.

EU je pokazala da je spremna da ignoriše stavove zemalja koje se odupiru sankcijama. Srbija, koja se nalazi u bliskim političkim i energetskim odnosima sa Rusijom, može biti pod većim pritiskom EU da prilagodi svoju politiku u vezi sa energentima i sankcijama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je ranije ovog meseca da Srbija i dalje nema gasni aranžman ali da se nada da će ga imati do kraja ovog meseca.

- Ja verujem da ono što sam razgovarao sa predsednikom Putinom da će biti ispunjeno. Dobio sam poziv da idem u Moskvu na energetski samit ali je to nemoguće zbog posete Ursule fon der Lajen. Mi u ovom trenutku imamo prepunjene rezerve gasa. Govorim samo o srpskim rezervama, ne o ruskim. U Banatskom Dvoru imamo 350 miliona kubnih metara gasa i imamo 183 miliona kubnih metara u Mađarskoj - rekao je tada Vučić.

(Telegraf Biznis)