Milioni Rusa bez pristupa svojoj imovini u EU: Za šta će biti korišćen njihov novac?

Pored rezervi Centralne banke Rusije, u EU su zamrznuta i sredstva ruskih privatnih lica. Oni imaju pravo da ih potražuju nazad, ali je to u praksi gotovo nemoguće, prenosi Dojče vele.

U EU se razmatra mogućnost da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za ratne reparacije Ukrajini. Pored sredstava Centralne banke Rusije, u evropskim depoima nalaze se i zamrznute hartije od vrednosti miliona ruskih privatnih investitora – koji se ne nalaze na listama osoba obuhvaćenih sankcijama Zapada zbog ruskog napada. Teoretski, oni kao zakoniti vlasnici mogu da ih potražuju, ali to u praksi uspeva samo malom broju ljudi, piše Dojče vele.

Teme za vas

Žana Njemcova, ćerka ubijenog ruskog opozicionog političara Borisa Njemcova i suosnivačica Fondacije Boris Njemcov, već mesecima ukazuje na ovaj problem. Ona smatra da bi imovina privatnih investitora trebalo da bude oslobođena i predlaže niz koraka u tom pravcu.

Čuvanje ruskih hartija od vrednosti u depo-bankama obavlja se preko ruske centralne depozitarne institucije za hartije od vrednosti – Nacionalnog klirinškog depozitara (NSD), koji je ćerka firma Moskovske berze.

Kada je reč o stranim hartijama od vrednosti, koje su Rusi pre rata u Ukrajini mogli da kupe uz nekoliko klikova preko aplikacija ruskih brokera, NSD je imao samo posredničku ulogu, dok su same hartije od vrednosti završavale uglavnom u dve evropske depozitne institucije – Euroclear u Belgiji i Clearstream u Luksemburgu. Clearstream, iako ima sedište u Luksemburgu, u potpunom je vlasništvu Nemačke berze (Deutsche Börse AG). Preko njih su se obavljale sve ruske transakcije sa stranim hartijama od vrednosti, ne samo evropskim, već i američkim i drugim.

Mnogi mali ruski investitori tek su u proleće 2022. shvatili kako funkcioniše čuvanje hartija od vrednosti, kada iznenada više nisu mogli da obavljaju transakcije. Njihove hartije od vrednosti zamrznute su isto kao i državne rezerve Rusije i imovina privatnih lica i organizacija koje su pod sankcijama. Privatni investitori sada su taoci trenutne situacije.

Euroclear i Clearstream prekinuli su partnerstvo sa NSD-om ubrzo nakon početka rata, u martu 2022. – kao reakciju na odluku Centralne banke Rusije da zabrani ruskim brokerima prodaju hartija od vrednosti u ime stranih klijenata. U junu su odluke Euroclear-a i Clearstream-a pravno potvrđene od strane Evropske komisije. Šesti paket sankcija EU sadrži jasnu zabranu evropskim organizacijama da sarađuju sa NSD-om.

Ni sa ruske ni sa evropske strane ne postoje tačni podaci o zamrznutoj privatnoj imovini. Ni depozitne institucije ne daju informacije o tome. Poznata je samo ukupna vrednost zamrznute imovine u Evropi, uključujući državne rezerve Rusije, koje čine najveći deo. Prema agenciji Rojters, radi se o oko 210 milijardi evra, od čega se 185 milijardi nalazi kod Euroclear-a.

Ruske vlasti procenjuju da je ukupna zamrznuta imovina pravnih i fizičkih lica širom sveta oko 5,7 biliona rubalja. Prema podacima Centralne banke, 20 odsto te sume odnosi se na fizička lica. Po trenutnom kursu od 95 rubalja za jedan evro, to iznosi oko 12 milijardi evra koji pripadaju privatnim investitorima.

Tačan broj investitora takođe nije poznat. Ruski ministar finansija Anton Siluanov govori o 3,5 miliona ljudi, dok predstavnici Centralne banke procenjuju broj na pet miliona. Razlika se može objasniti time što viša procena obuhvata ne samo direktne vlasnike stranih hartija od vrednosti, već i one koji su ulagali indirektno – na primer preko investicionih fondova.

Ako se 12 milijardi evra podeli na pet miliona ljudi, dolazi se do proseka od oko 2400 evra po investitoru.

Jedan ruski broker rekao je u razgovoru sa Žanom Njemcovom da je kod većine njegovih klijenata zamrznut upravo takav iznos – oko 200.000 rubalja, što je nešto više od dve prosečne ruske mesečne plate.

Investitori mogu pokušati da povrate svoju imovinu – ako se ne nalaze na sankcionim listama. Za to im je potrebna dozvola belgijskog Ministarstva finansija, koje reguliše Euroclear. Ako je imovina zamrznuta kod Clearstream-a, moraju se obratiti finansijskim vlastima Luksemburga.

Međutim, praksa je pokazala da je to bez pravne pomoći gotovo nemoguće. Osim toga, troškovi postupka često višestruko premašuju prosečnu vrednost zamrznute imovine.

Advokat mora da pronađe garanta ili da sam preuzme tu ulogu, objašnjava Aleksej Klimjuk, viši savetnik za investicije u ruskoj firmi za upravljanje imovinom Alfa Kapital. Garant mora da potvrdi da podnosilac zahteva poseduje imovinu, da nije pod sankcijama i da nijedna sankcionisana osoba ne profitira od transakcije za koju se traži dozvola. Osim toga, podnosilac zahteva mora da ima investicioni račun u EU, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji ili SAD, jer transakcije na račun u Rusiji nisu moguće. Bez dozvole boravka takav račun ne može da se otvori.

Prema platformi Brussels Signal, u Belgiji je prošle godine podneseno 1214 zahteva za dozvolu, od kojih je 232 odobreno. Uglavnom se radilo o investitorima sa dvojnim državljanstvom – ruskim i nekim evropskim.

Žana Njemcova rekla je za DW da joj je jedan investitor, koji je dobio odobrenje i od Euroclear-a i od Clearstream-a, ispričao da je za to potrošio 60.000 evra.

„Neko bi mogao da pomisli da branim interese bogatih, ali to nije tačno. Postojeći postupak upravo štiti njihove interese, a ja, naprotiv, želim da on bude dostupniji“, kaže Žana Njemcova.

Prema rečima Žane Njemcove, najpre bi trebalo skrenuti pažnju na problem. Ona smatra da evropski zvaničnici često ne razumeju razmere svoje sankcione politike i da se ova tema retko obrađuje u evropskim medijima.

Kao sledeći korak, Njemcova predlaže popis zamrznute imovine, kako bi se utvrdilo šta pripada privatnim investitorima koji se ne nalaze na sankcionim listama. Nakon toga bi vlasti u Belgiji i Luksemburgu trebalo da razviju pojednostavljen postupak za investitore koji ne mogu da priušte skupe advokate. Njemcova priznaje da bi od toga verovatno korist imali samo oni sa dozvolom boravka ili državljanstvom neke zapadne zemlje. Svi ostali morali bi da čekaju kraj rata i ukidanje sankcija, što može potrajati.

Šta će biti sa zamrznutom imovinom Centralne banke Rusije, u nadležnosti je Evropske komisije. Na pitanje DW da li razmatra i budućnost imovine privatnih investitora, jedan predstavnik Komisije nije želeo da odgovori. Rekao je samo da je reč o „hipotetičkom scenariju“.

Sprovođenje takvih mera bilo bi teško, jer bi zahtevalo saradnju ne samo sa evropskim, već i sa američkim vlastima.

Iako zamrznuta imovina nije javno objavljena, jasno je da se uglavnom radi o američkim hartijama od vrednosti koje su bile popularne među ruskim investitorima. Krajem 2021. prema podacima brokera u koje je DW imao uvid, najtraženije su bile akcije američkih kompanija Alphabet, Apple, Boeing, Intel, MetaTrader, Microsoft i Tesla, kao i kineskih firmi Alibaba i Baidu.

Za oslobađanje američkih akcija potrebna je dozvola Kancelarije za kontrolu strane imovine (*OFAC*) pri američkom Ministarstvu finansija, koja je uvela zabrane protiv Moskovske berze i NSD-a. Prema ruskom portalu RBC, advokati ruskih investitora tvrde da *OFAC* do sada nije izdao nijednu takvu dozvolu.

(Telegraf.rs / Pobjeda)