Hrvati se hvataju za glavu! Jedan kvadrat prodaju za 7.000 evra: "Pa šta sad da radimo?"

Dok cene kvadrata na hrvatskoj obali nezaustavljivo rastu, Split se suočava s paradoksom koji najbolje oslikava stanje urbanizma u hrvatskim gradovima. U četvrti Žnjan, gde se stanovi prodaju i po 7.000 evra za kvadrat, ulice su uske, trotoari gotovo nepostojeći, a osnovna infrastruktura – kanalizacija, odvodnja i javne površine – godinama čeka svoj red, izveštava HRT.

Žnjan je već gotovo dve decenije najveće splitsko gradilište bez detaljnog plana. Iako bi trebao biti primer modernog obalnog naselja, pretvorio se u simbol urbanističkog haosa, neplanske gradnje i nebrige za kvalitet života stanovnika. Urbanizam je godinama jedno od ključnih političkih pitanja u Splitu. Aktualni Generalni urbanistički plan (GUP) donet je 2005. godine, a poslednje izmene doživeo je 2008. Novi gradonačelnik Tomislav Šuta nasledio je od prethodnika Ivice Puljka nedovršene izmene GUP-a, koje njegova administracija trenutno razmatra.

Teme za vas

Život bez trotoara

Gradnja ne staje, iako ceste planirane pre skoro 20 godina nikada nisu izgrađene, a zgrade niču na parcelama bez osnovne infrastrukture. „Dva su razloga. Ilegalna gradnja koja je devastirala prostor, i zakon koji ne štiti dovoljno prostor. Zakon omogućava da, ako imate bilo kakav put i kanalizaciju, pa makar to bila crna jama, možete napraviti zgradu“, objašnjava Dragan Žuvela, direktor Zavoda za prostorno uređenje Grada Splita.

Na Žnjanu danas živi oko 10.000 stanovnika, ali život u ovom delu Splita daleko je od komfora koji sugeriše cena kvadrata. „Jedini izlaz iz kvarta je kroz malu ulicu, tu se ne mogu mimoići dva auta. Deca koja idu u školu nemaju trotoar. Zapustili smo prostor zadnjih 30 godina i dozvolili nered. Kad napravite zgradu, a tek potom ulicu, dok se ceste ne izgrade nema kvaliteta života“, upozorava Tonći Vatavuk, predsednik Gradskog kotara Žnjan.

Gradonačelnik Šuta priznaje da je stanje alarmantno, ali tvrdi da gradska uprava radi na rešenju: „Saobraćaj je rak rana Splita. Preduzeli smo niz aktivnosti, posebno na putu Žnjana. Sve se radi fazno kako bi se konačno rešilo“, rekao je Šuta.

Cene kvadrata lete u nebo

Uprkos infrastrukturnom neredu, cene nekretnina u Žnjanu obaraju rekorde. Pogled na more postao je važniji od asfaltirane ulice. „Ispod 6–7 hiljada evra ne možete naći stan, i to ne govorim o novogradnji nego o starijim stanovima za adaptaciju. U užem centru je nešto povoljnije, ali na Žnjanu novogradnja ide od 7.000 evra pa naviše. Kupci ne pitaju za infrastrukturu, važno im je da stan ima pogled na more“, kaže Andrea Aluević, predstavnica agencije za nekretnine.

Struka upozorava da se nered u gradnji nastavlja i izvan Žnjana. Ako se uskoro ne preduzmu konkretni koraci, područja Duilova i Orišca mogla bi postati nova žarišta urbanističkog haosa.

Dok Split planira nove saobraćajnice i preuređenje Žnjanskog platoa, stanovnici i dalje čekaju – trotoar, ulicu i osećaj da žive u uređenom gradu, a ne na večitom gradilištu.

(Telegraf Biznis/Dnevno)